Док су у суботу, 15.јула, били на базену, једној од неопходних активности за Ангуљ, у његову кућу упали су лопови и однели све што им је дошло под руку. Од компјутера и мобилног телефона до кечапа из фрижидера и прибора за бријање.
-Били смо одсутни од куће неколико сати. Ани базен и пливање пуно значе и ишли смо врло често. Када смо се вратили најпре сам приметио одшкринута врата од улаза у двориште, а онда и куће. Најпре сам мислио да ми је можда ћерка била са унуцима али када сам видео кућу смркло ми се. Све је било испретумбано – прича нам Авдо, још увек видно потрешен.
У оном шоку Авдо је махинално кренуо напоље и видео да траг тог бућура што је лопов, или пак више њих, вукао води ка оближњој шумици.
- Тамо сам га и срео и почео да вичем да стане. Мислим да их је било више јер сам то не би све могао да изнесе. Оно вредно су узели а на земљи су биле остале ствари. Питао сам га зашто је то урадио, да је дошао гладан, дао бих му да једе. Или да му је требало да се окупа дао би му. Ми немамо много, али кад год могу ја дам, поклоним и помогнем другоме коме треба. Уместо одговора кренуо је на мене ножем – даље ће Авдо. – Кренуо сам ка њему, али сам видео Ану, преплашену и узнемирену и стао. Он је отишао својим путем а ми кући. Полиција је обавештена, али кад су стигли лопов је већ отишао.
Авдо је направио и фотограије које је проследио надлежним органима.
- Не знам шта да кажем сем да нисмо могли доћи себи. Ана се јако потресла, таква деца све јаче осећају од нас. До данас не сме да спава у својој соби и буквално не излазимо из куће из страха да поново не дође. Осећамо се као затвореници у својој кућу – искрено ће наш домаћин.
Сви који познају Авду знају колико он помаже другима и колико је активан у Удружењу „Заједно“. Сада је време да сви ми помогнемо њему.
Уз помоћ добрих људи, породица је добила нови телефон и полован лаптоп, који Ани пуно значе. Такође, колико толико снабдевени су и намирницама. Оно што је, међутим, Авди неопходно да би се вратио у нормалан живот је да се сазида редован зид и улаз у двориште, како не би био врло лака мета лопова.
- Ми смо скромни и не тражимо ништа. Боримо се. Захвални смо свима који су нам помогли. Али помоћ да направимо бетонску ограду и ставимо капију би нам значила, јер бих онда ја могао да одем и зарадим нешто а Ана да остане сама. Али то стварно не можемо. Немамо од чега. Сад не могу ни да одем негде да урадим ако некоме нешто треба, јер је она јако истраумирана. Живот нас ионако није мазио, али овај шамар и ударац нисмо очекивали – слеже раменима Авдо.
subotica.com
