Обраћајући се већу Апелационог суда у Београду, првооптужени Шарић је рекао да прихвата жалбу својих бранилаца и истакао да се „у првостепеном суду нису уважили аргументи одбране већ само Тужилаштва“.
– За неколико недеља навршава ми се шест година у притвору, откако сам добровољно дошао да ми се суди, с уверавањем да ћу имати фер суђење. Али за тих шест година никада ме нико није питао за килограм дроге, за један цент где сам уложио, како сам купио, иако сам ја покушавао да ме питају, обраћао се тужиоцу, а он неће… – рекао је Шарић.
Апелационом судском већу обратио се, како је навео, надајући се да ће „они, за разлику од првостепеног суда, чути и реч одбране, где ће чути и аргументе”.
– Осудили су ме да сам осмислио план, без иједне реченице о томе како сам га наводно осмислио, коме сам то рекао. Оптужили су ме да сам давао налог, али не наводе ком човеку сам дао налог, да то прати неки доказ. О финансирању, такође нема ниједне реченице – закључио је Шарић.
Он је, између осталог, навео и да сведоци-сарадници лажу, сва тројица, „због својих личних интереса”.
Одбрана Жељка Вујановића, Шарићевог брата од тетке, оптуженог да је с њим, Гораном Соковићем и сада покојним Драганом Дудићем, званим Фриц, учествовао у „организовању криминалне групе”, такође оспорава у свему првостепену пресуду којом је осуђен на 14 година затвора. Вујановић је навео да је он прво „третиран као члан групе па прекомандован у организатора, а да не зна када се то догодило”.
Бобан Стојиљковић, који је првостепено ослобођен оптужбе за наводно учешће у кријумчарењу кокаина, а осуђен на две и по године затвора због поседовања пиштоља, жалио се на осуђујући део пресуде и тражио да му апелација потврди ослобађајућу пресуду јер је, како каже, за пиштољ имао дозволу.
Суду су се обратили и остали окривљени, већина сасвим кратко, оповргавајући оптужбе и да кажу да се придружују речима својих адвоката.
Јавни део жалбене седнице јуче је завршен, а Апелациони суд ће на затвореном делу седнице донети одлуку о жалбама на првостепену пресуду.
Подсетимо, пресудом Специјалног суда осуђени су и Горан Соковић – на 15 година затвора, Марко Пандрц на 13 и по, Ненад Новаковић, Бошко Недић, Дарко Тошић и Никола Димитријевић на по 13, а Петар Обрадовић на 12. По 11 и по година затвора изречено је Милошу Цајићу и Милану Миловцу, а 11 година затвора Родољубу Радуловићу, званом Миша Банана. На по десет и по година затвора неправоснажно су осуђени Михаило Ђоковић, Владимир Рачић, Марко Рачић, Небојша Сретеновић и Борислав Туњић, а на десет година Живко Сибински.
Процес покренут након акције „Балкански ратник”
Процес је, подсетимо, покренут 15. октобра 2009. године, након међународне полицијске акције „Балкански ратник”.
Оптужницом су обухваћени догађаји из 2008. и 2009. године, у Бразилу, Италији, Аргентини и Уругвају, у вези с којима се групи приписује кријумчарење укупно око 5,7 тона кокаина.
Тужилаштво терети оптужене у вези с неким од обухваћених догађаја, поједине за учешће у организовању припрема на конкретним дестинацијама, а један број за учешће у различитим етапама, било одређеним радњама у вези с одласком, међусобним комуникацијама, у вези с набавком или транспортом до Европе.
Сведоци-сарадници Радан Адамовић, Драшко Вуковић и Небојша Јоксовић осуђени су на казне затвора у трајању десет месеци, осам месеци, односно пет. Ослобођени су оптужби за криминално удруживање у вези с дрогом Бобан Стојиљковић и Марко Дабовић, који је за фалсификовање исправе осуђен на годину затвора. Ослобођени су и Мирко Кнежевић и Милош Николић, којима се судило по оптужби за помоћ у скривању једном од окривљених.
На почетку жалбене седнице, Специјално тужилаштво је предложило Апелационом суду да потврди осуђујуће пресуде и истовремено повиси изречене затворске казне оптуженима, с изузетком тројице сведока-сарадника, док је по ставу одбране, осуђујућа пресуда „неразумљива”, „нису утврђене чињенице, а докази одбране нису цењени”.
Ј. Јаковљевић
Фото: Фонет
