На исту казну затвора осуђен је и Горан Соковић, који је у бекству и којем се судило у одсуству.
Апелациони суд је њима потврдио казне из првостепене пресуде, мада је променио квалификацију кривичног дела, док је осталим оптуженима казне махом незнатно смањио или повећао.
У образложењу пресуде која је објављена на сајту суда, наводи се да је Апелациони с суд преиначио првостепену пресуду, у погледу правне квалификације кривичног дела и одлуке о казнама.
Све оптужене је правоснажно осудио због извршења по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а не због, како су били првостепеном пресудом осуђени, због продуженог кривичног дела у саизвршилаштву.
"Код оних радњи извршења која значе трајну делатност - као у конкретном случају, сукцесивним предузимањем више таквих радњи остварује само једно кривично дело, али је за постојање кривичног дела довољно да је предузета и само једна таква радња", наводи Апелациони суд.
Када су у питању остали оптужени суд је потврдио казну и Жељку Вујановићу од 14 година затвора, као трећем организатору криминалне групе.
Шарић, Соковић и Жељко Вујановић и сада покојни Драган Дудић Фриц организовали су транспорт кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине тако што су припадницима групе давали усмене налоге шифрованом комуникацијом, а ови су их извршавали.
Казне су смањене за шест месеци до годину дана припадницима групе:
Марку Пандрцу који је сада осуђен на 12 и по година затвора, а Бошку Недић на 12 година затвора, колико је добио и Никола Димитријевић.
Ненада Новаковић, Петар Обрадовић и Милан Миловац добили су казне од по 11 година затвора, а Родољуб Радуловић звани Миша банана, Дарко Тошић и Небојша Сретеновић по 10 година затвора.
На по девет и по година затвора осуђени су Михајло Ђоковић, Борислав Туњић и Живко Сибински.
За две године затвора смањена је казна Милошу Цајићу, који је сада осуђен на девет и по година затвора, јер се по ставу Апелационог суда, основано жалбама његових адвоката оспорено његово учешће у догађају у Бразилу током 2008. године, тако да наводи оптужнице у том делу нису доказани.
Суд је такође због наступања апсолутне застарелости одбио оптужбу за фалсификовање исправе према Марку Дабовићу, Ненаду Новаковићу и сведоку сараднику Драшку Вуковићу.
Из истих разлога, суд је према Марку Рачићу и Владимиру Рачићу одбио оптужбу да су извршили кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела, а услед недостатка доказа они су сада правоснажно ослобођени од оптужбе да су извршили кривична дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Првом пресудом браћа Рачић су бил осуђена на по 10 и по година затвора.
Бобан Стојиљковић је због недостатка доказа правоснажно ослобођен од оптужбе за недозвољено ношење оружја, навео је суд и додао да је у преосталом, ослобађајућем, делу првостепена пресуда је потврђена.
Сведоку сараднику тужилаштва Драшку Вуковићу казна је смањена за два месеца па је осуђен на шест месеци затвора, а Радан Адамовић и Небојша Јоксовић су осуђени на симболичне казне од 10 месеци и пет месеци затвора.
Мирку Кнежевићу и Милошу Николићу су потврђене ослобађајуће пресуде од оптужби да су извршили помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.
Шарић је у притвору од предаје српским властима 18. марта 2014. године, а претходно је био пет и по година у бекству.
У образложењу одлуке о казни за Шарића, суд је навео да је олакшавајућа околност за њега што је породичан човек, али да је као отежавајућу околност ценио што је "криминална активност којом је остварена организација на планетарном нивоу, која је кроз континуиране активности баратала са неспорно утврђено великим количинама кокаина".
Притом је имао у виду и Шарићев ранији живот, али то није узето у обзир приликом одмеравања казни.
"Имајући у виду значај отежавајућих околности које је утврдио на страни овог окривљеног олакшавајуће околности нису могле бити од таквог значаја да би то довело до блаже казне од максимално запрећене законом, те је осуђен на казну затвора у трајању од 15 година", навео је Апелациони суд.
У односу на Горана Соковића, суд је ценио његову ранију неосуђиваност, али је превагнула као отежавајућа околност "велика количина криминалне активности...које су преузимане на територији више држава и континената".
За Жељка Вујановића као олакшавајуће околности суд је ценио породичне прилике, да је неосуђиван, да је делимично признао извршење кривичног дела и тиме допринео расветљавању чињеничног стања, као и коректно држање пред судом, али су на висину казне утицале поменуте криминалне активности као и код Шарића и Соковића.
Шарићевој групи је било поновљено суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.
Он је четири и по године био у бекству, а српским српским властима се предао 18. марта 2014. године, од када се налази у притвору, док се сви остали сада бране са слободе или су у кућном притвору.
Осморица оптужених су још у бекству.
У овом кривичном поступку процесуирано је укупно 37 окривљених.
Бојан Станојковић, Дарко Газдић и Александра Мишић су пресудом Вишег суда у Београду од 13. јула 2015. године, коју је пресудом потврдио Апелациони суд 25. маја 2016. године, правоснажно ослобођени од оптужби.
У току поступка деветорица окривљених - Александар Миодраг, Дејан Ракић, Марко Воротовић, Никола Павловић, Милош Крповиц, Милош Пандрц, Мирко Миодраговић, Борис Лабан и Драган Лабудовић су осуђени на вишегодишње казне затвора на основу споразума о признању кривице.
Сходно тим пресудама осуђени су на укупно 69 година и 3 месеца затвора.
Припадници Шарићеве групе су осуђени због кријумчарења 1.1 тоне кокаина из Бразила у марту 2008. године, три кријумчарења у Италији током 2008. године када је заплењено укупно преко 650 килограма кокаина, затим за кријумчарење из Аргентине крајем 2008. године и из Уругваја, када је заплењено 2.174 килограма и 682 грама кокаина пронађеног на јахти „Мауи“ која се налазила у уругвајским територијалним водама.
Они су међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева.
Полиција и домаће и стране тајне службе су им ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".
У Специјалном суду у Београду Шарићу је у другом поступку недавно изречена казна од 9 година затвора поводом оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.
Његови сарадници у том процесу су осуђени на казне од две до седам година затвора и одузета им је сва имовина за коју се верује да је стечена кривичним делом.
