“Србији у овом тренутку недостаје 199 судија, највише у основним и вишим судовима”, истиче председник Високог савета судства Драгомир Милојевић.
Каже такође да ВСС протеклу годину није бирао нове судије.
“ И даље трагамо за најбољим моделом избора судија. Магична формула за избор судија не постоји. Остаје да се види у којем правцу ће ићи измене Устава и да ли ће се избор судија и председника судова приближити европским стандардима”, нагласио је Милојевић на прошлонедељном годишњем саветовању судија Србије у Врњачкој Бањи.
“ Да би се превазишао тај проблем, Министарство правде објавиће ускоро конкурс за пријем 160 судијских приправника, који би требало да почну да раде до краја ове године – најавила је министарка правде Србије Нела Кубуровић на саветовању у Врњачкој Бањи. – Тај конкурс биће уједно и први конкурс тог типа у протекле три године. Очекујем да ћемо и током 2018. године моћи да спроведемо још један конкурс ради јачања стручних капацитета судства.”
По њеним речима, уставне реформе су међу најважнијима које очекују Србију у наредном периоду, будући да за циљ имају успостављање и јачање независности правосуђа у складу с европским стандардима.
“ Министарство је у протеклих пет месеци интензивирало активности, пре свега када је консултативни процес с организацијама цивилног друштва у питању. Министарство ће се заложити за то да се при изменама Устава систематизују одредбе о судовима и судијама и да буду хармонична целина која не изазива забуну, као што је сада случај, да сталност судија буде безизузетна, што повлачи укидање института судије на пробу, који је, иначе, споран и са становишта независности судија”, нагласила је Нела Кубуровић.
Министарка правде је истакла да ће јачање капацитета правосуђа бити од великог значаја и за почетак примене новог Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције од 1. марта 2018. године.
“Њиме се проширују надлежности Тужилаштва за организовани
криминал и успоставља нова организација рада при вишим судовима и тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву кроз формирање посебних одељења и ударних тимова за рад у случајевима финансијског криминала и корупције”, нагласила је министарка.
Број „недостајућих” делилаца правде, како се незванично сазнаје, утврђен је након појединачне анализе рада сваког суда и броја судија у њему. На основу достављених података, изборни чланови највишег судског тела су, на основу прилива предмета, утврдили којем суду недостају судије, и колико.
Упоређујући те податке и оне од средине 2014. године, стање у српским судовима, када је реч о броју упражњених судијских места, није се много променило. И тада је у судовима широм Србије недостајало око две стотине судија, а највећи „дефицит” делилаца правде и тада је био у основним судовима. Додуше, нешто мањи него данас – око 160.
Разлог непопуњавања упражњених судијских места, предочавају у највишем судском телу, лежи у многобројним законским процедурама и правилницима који морају да се поштују приликом одабира кандидата за судије. Избор за судију представља дуг и комплексан поступак, који је регулисан Законом о судијама, Правилником о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности кандидата за судију који се први пут бира.
Осим тога, избор регулише и Правилник о критеријумима и мерилима за оцену стручности, оспособљености и достојности за избор судије на сталној судијској функцији у други или виши суд и о критеријумима за предлагање кандидата за председника суда. Број судија у судовима се константно мења те сам поступак избора није могуће обавити једним оглашавањем. Стога ВШ периодично оглашава избор за судије одређених судова и спроводи наведени поступак, истовремено спроводећи и остале активности које су у надлежности савета, наводе у тој судској инстанци.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић подсећа на то да, по функционалној анализи реформе правосуђа, коју је 2013. године урадила Светска банка, а коју, по њеним сазнањима, власт примењује иако за то није донета формална одлука – у Србији нема мањка судија. У поменутој анализи и на основу ње датим препорукама, напомиње Драгана Бољевић, наводи се да би требало прерасподелити судије и судско особље из оних судова у којима има мање предмета у оне у којима је њихов број већи.
“То би значило да се неки људи из, рецимо Неготина, пребацују у Београд, односно веће градове, у којима је недостатак делилаца правде хроничан – рекла је пролетос председница Друштва судија Србије. – Када говорим о људима, мислим на судије, судско особље, а посебно на приправнике и помоћнике. Премештај не може да се спроведе тек тако. Јер, ако пребаците судију из једног места у друго, морате да му платите накнаду за одвојени живот, стан, путне трошкове. У том смислу, поздрављам констатацију ВШ-а да постоји мањак судија и позивам да се тај проблем што пре реши.”
Волонтери (ни)су проблем
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић као један од проблема у судству уочава и рад на одређено време. Правосуђе, сматра она, све више функционише на принципу волонтерског рада.
“ Све чешће свршени правници, па и они с положеним правосудним испитом, раде као судијски приправници и помоћници, а да за то уопште не добијају новчану накнаду. Они су за систем невидљиви, а ствара се слика да се резултати рада судова постижу с овако малим бројем људи. То је нешто што мора да се исправи”, рекла је Бољевић.
По изменама Закона о судијама, наводи Драгана Бољевић, судијски помоћници с положеним правосудним испитом, који су „ушли” у правосуђе у време када није постојала Правосудна академија, треба да полажу посебан испит у виду теста. Судије се на тај начин бирају први пут од септембра 2016. године.
“ Очигледно је да још није завршен, да тако кажем, период транзиције у смислу да људи који су до јуче могли да конкуришу и буду изабрани за судије, сада морају да прођу и тест. Мислим да је то нека врста препреке због чега још није расписан конкурс за избор судија у основним судовима, али, свакако, нисам ја та која треба да одговори на то питање”, каже Драгана Бољевић.
М. Бозокин
