На уобичајно питање цариника шта имају да пријаве за царинску контролу, 25-годишњи возач и његова два сапутника, отац и син, одговорили су да превозе два пауна и две кокошке које су купили на берзи у Новом Саду. Међутим, када су службеници отворили возило, у његовој унутрашњости, као и у пртљажнику, пронашли су мноштво кутија и кавеза у којима се налазило чак 18 папагаја, две грлице, два пауна, десет украсних кока (три врсте), осам украсних голубова, два канаринца, као и три фазана.
То је још једна потврда да кријумчарење заштићених животњских врста не престаје. На светском тржишту, вредном милионе долара, Србија је углавном успутна станица. Путевима преко Европе, Азије и Африке пролазе примерци заштићених врста, од којих многи и угину у току транспорта. Вредност им је већа што их је мање остало у природи, а њихов шверц један је од најуноснијиих видова илегалне трговине.
По проценама Интерпола, годишња вредност илегалне трговине дивљим врстама на глобалном нивоу износи између осам и десет милијарди америчких долара, што је сврстава међу првих пет илегалних активности на глобалном нивоу по профитабилности.
Кријумчари су углавном појединци и има их све више. Служе се и мађионичарским триковима не би ли умакли цариницима или инспекторима заштите животне средине. Голуб у рукаву, тукани у коферу, мајмуни у гепеку, зебе у торби за мачке – само су неки од начина којима се служе кријумчари животиња у намери да прошверцују неки вредан животињски примерак и остваре вредну зараду.
Срећан крај за макаки мајмуне
Макаки мајмуни, који су 2012. године заплењени на Хоргошу, били су привремено смештени, готово три године, у зоо-врту „Палић”. У фебруару 2015. пребачени су у Шпанију, у специјализовано прихватилиште које има одговарајуће услове. Њих шест, преплашених и загрљених, пронађено је у гајбицама испод хрпе одеће у гепеку аутомобила једног српског држављанина. Вредност једног примерка креће се око 3.000 евра.
- Постоје заиста људи који нису били упознати с прописима и нису знали да им је потребна дозвола да пренесу животињу. Али, кријумчари се брзо открију. Анализирамо како се понашају, из које државе долазе, колико дуго су боравили тамо. Кроз сам разговор с путником уочавамо недоследности - предочавају у Управи царина.
Кријумчари се довијају на све начине, па тако користе фабричке шупљине у аутомобилима и аутобусима. „Облаче” животиње на себе, пакују их као пртљаг... У једном аутобусу пре две године, који је из Чешке ишао у Бугарску преко Србије, у простору између седишта пронађене су змије, гуштери и жабе, уредно спаковани у вреће и пластичне кутије за храну.
Шверцери покушавају увек да буду корак испред цариника и када они открију неко место на којем су их скривали, њега више неће користити. Аеродромска контрола својевремено је открила код једног Кинеза живе голубове скривене у његовом рукаву и чарапи. У торби црногорског држављанина пронађене су две коже афричког леопарда. Код једног Србина нађени су рогови заштићене врсте козорога који живи само у брдовитом делу Турске ка сиријској граници.
Копнени прелази су јединствени због различитог профила путника. Србијом пролазе и кријумчари из различитих делова Азије ка Западној Европи. И домаћи и странци. Заједничко им је то што животиње посматрају само као средство да зараде новац.
Скривају их послагане чак и у седиштима, у гепеку, испод одеће. Животиње често имобилизују на различите начине, држе их у скученом простору у потпуном мраку, да се не би оглашавале приликом преласка границе. Многе и угину измучене у транспорту због стреса или убрзо када стигну јер не могу да се прилагоде и опораве, откривају царински инспектори.
Скривене у ланцу илегалне трговине, живе животиње и најчешће заврше у приватном власништву колекционара или се даље продају на црном тржишту. На Аеродрому „Никола Тесла” забележено је, својевремено, да је један српски држављанин покушао да унесе кожу црног медведа и његову лобању, коју је, наводно, добио од пријатеља у Канади.
Цариници су у више наврата заплењивали и флаше егзотичног азијског напитка са заштићеном врстом азијске водене змије, која држи шкорпију у чељустима. Егзотични напитак једном приликом пронађен је и у пртљагу двојице 40-годишњака из Руме који су се враћали с туристичког путовања из Камбоyе, где су наводно на локалној пијаци купили те „сувенире”. У азијским земљама то пиће служи као афродизијак, а користи се и за ублажавање реуматских тегоба.
Међутим, на мети илегалних трговаца најчешће су птице, а папагаји су увек актуелни због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца.
Државе потписнице ЦИТЕС конвенције званично се састају сваке три године да би донеле одлуке у вези с мерама заштите дивљих врста у међународном промету. Ефикасно спровођење тог споразума подразумева сарадњу царинске службе, полиције и надлежног министарства за област заштите животне средине. Када се открију примерци дивљих врста, цариници и полицајци се најчешће консултују са стручњацима, с обзиром на то да режиму контроле прекограничног промета подлеже више од 5.000 врста дивљих животиња и 28.000 врста биљака.
Д. Николић
М. Бозокин
