У Институту за плућне болести Војводине: Минимално инвазивне операције и током короне

У Институту за плућне болести Војводине операције нису престајале ни током епидемије короне, па ни када је део установе постао ковид болница.
operacija1
Фото: Дневник (Љ. Петровић)

Раде се и минимално инвазивне процедуре, које омогућавају бржи опоравак пацијената и враћање редовном животу, у односу на операције које се раде са великим резом. Управник Клинике за грудну хирургију доцент др Иван Кухајда каже како је минимално инвазивна хирургија донела велики помак у оперативном и постоперативном опоравку пацијената, омогућава краће задржавање у болници, потребно је мање лекова и то анитибиотика и аналгетика, те је то боље и за болницу и за пацијенте.

- У грудној хирургији минимално инвазивне интервенције су видео торакоскопија (ВАТС) где се уз помоћ видео стуба, специјалне камере и специјално дизајнираних хируршких инструмената, операција ради кроз рез од три цм, у односу на торактомију, односно отворени грудно-хируршки приступ, где се прави рез од 15 до 30 цм – рекао је др Кухајда и напоменуо како се у Институту ове интервенције раде од 1996. године, али за дијагностику и мање хируршке процедуре.

Према његовим речима, у свету су у последњих десет година популарне и видео торакоскопске ресекције плућа због тумора, односно такозване анатомске ресекције – лобектомије и сегментектомије.

- Код нас на Клиници прва анатомска ВАТС лобектомија урађена је пре више од десет година, али су оне почеле редовно да се раде тек од 2018. када нам је Покрајински секретаријат набавио опрему. Препознали су потребу за свакодневном употребом видеоторакоскопских ресекција, односно потребу за осавремењивањем хируршких процедура. Тако да смо захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство опрему набавили 2018. године, а од 2019. радимо ове интервенције. Током 2019. већина хирурга је била на курсевима за обуку извођења ових операција, тако да од почетка 2020. године готово сви грудни хирурзи и специјализанти су почели рутински да изводе ове процедуре – објашњава доцент Кухајда.

Фото: Др Иван Кухајда, фото: Дневник (Љ. Петровић)

Прекомерно знојење

- ВАТС процедуре се користе од 1996. године за дијагностику плеуралних излива, метастаза по плућној марамици, код пуцања плућне марамице (пнеумоторакс), одстрањење тимуса, циста и тумора средогруђа. Од 2008. године користи се и за операције које трајно решавају проблем прекомерног знојења (хиперхидрозе), што се ради као једнодневна хируршка процедура и пацијенти истог дана иду кући. До данас је урађено око 2.000 тих операција и то је једна од највећих серија у Југоисточној Европи, по чему је Институт за плућне болести препознатљив – истакао је др Кухајда.


Како наводи, у 2019. у Институту су урадили 1.648 операција у општој анестезији, а у 2020. години, упркос корони оперисано је 1.189 пацијената. Урађене су укупно 132 видеоторакоскопске ресекције плућа и то 99 ВАТС лобектомија и 24 ВАТС сегментектомије због тумора плућа.

- Постоперативни опоравак код највећег броја пацијената ВАТС процедуром је значајно краћи и након три, четири дана иду кући, док они којима се операција ради отвореним приступом, неколико дана касније. ВАТС лобектомије и сегментектомије су хируршки захтевне, али је бенефит по пацијенте очигледан – напоменуо је др Кухајда и додао како су током прошле године урадили скоро 100 ВАТС лобектомија, а више од 50 одсто су хируршке ресекције плућа због тумора, чиме се сврставају у ред најбољих болница у свету који ове операције раде рутински.

Током 2020. године започео је и Покрајински пројекат, скрининг програм раног откривања тумора плућа, где се снимања раде нискодозним скенером, код особа које су у ризичним групама, као што су пушачи и људи са хроничним плућним болестима, како би се тумор плућа открио пре него што се појаве тегобе. Др Кухајда наглашава како се на овај начин тумори откривају у првом стадијуму, када су мали и када је највећа шанса за излечење. И тај скрининг је рађен, са прекидима, током прошле године, те су и ових десетак пацијената оперисали ВАТС методом.

Др Кухајда каже и како је осим краћег боравка у болници и бржег повратка свакодневним активностима, код минимално инвазивних процедура важан и естетски моменат, јер људи имају мали ожиљак. Велики резови боле и по годину дана, а могуће су и гнојне инфекције.

- Највећи тумор који смо на овај начин извадили био је велики шест цм. Постоје специјалне кесе, које се ставе у рану и које заштите рану, а у њих се извуче део плућа у којем је тумор. При томе, кеса омогућава да се туморске ћелије не шире на плеурални простор – објашњава др Кухајда и додаје како лево плућно крило има два, а десно три режња, те да се приликом анатомских ресекција вади цео режањ у коме се налази тумор и све то је изводљиво кроз тај мали рез.

Уколико се операција ради отвореном процедуром, потребно је време и за прављење реза, као и за његово затварање, а што се више и чешће изводи ВАТС процедура, операција траје краће и може да се заврши за један сат. То значи и да је пацијент краће у анестезији, али и да више пацијената могу да оперишу.

- Што се више ради, тим је уходанији и сваке недеље радимо по неколико процедура. Некада се дешава да током операције морамо да пређемо на отворену процедуру, јер је немогуће да се операција заврши кроз мали рез, а и не могу све операције да се ураде овом техником. ВАТС омогућава и мањи губитак крви и ваздуха преко дрена, што је битно, јер се користе специјални инструменти који праве механички шав (степлери) – истакао је др Кухајда и подсетио да је у марту 2019. године на Институту гостовао чувени светски хирург Дијего Гонзалес Ривас, који је један од родоначелника ове минимално инвазивне процедуре, те је том приликом и оперисао двоје пацијената.

Код неких пацијената који су имали ковид-19, снимци скенера (ЦТ) открију да имају и тумор плућа. Тада се након излечења од короне, они лече од тумора плућа.

Љ. Петровић

EUR/RSD 117.5865
Најновије вести