Завршен софтвер за праћење короне, примена до краја године

КРАГУЈЕВАЦ: Домаћи софтер за праћење вируса корона на коме ради Универзитет у Крагујевцу са колегама из Ријеке и са Хардварда, је методолошки завршен и до краја године треба да почне с применом.
s
Фото: Tanjug (Mihajlo Jelisavčić)

Софтвер која за циљ има да симулира шта се догађа у пацијенту који је заражен вирусом корона и да предвиди шта ће се следеће десити и како ће се вирус ширити тестиран је на првих 20 пацијената и показао је задовољавајуће резултате, а до краја године тестирање треба да прође још сто пацијената, каже за Танјуг је ректор Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић.

Како појашњава, што више пацијената прође скенер, то даје тачније резултате, односно тачност скенера зависи од већег броја пацијената, јер софтвер преко података о пацијентима проналази везе, које дају тачне резултате.

Резултате које имамо на основу 20 пацијената су задовољавајући, каже Филиповић.

Он објашњава да је то компијутерска симулција, која детектује шта се догађа у пацијенту, и додаје да доприноси бољем разумевању развоја болести.

Сви подаци пацијената заражених вирусом корона из болница у Србији сливаће се у државни Дата центар у Крагујевцу, где ће софтвер обрађивати до 1.000 података месечно.

Филиповић објашњава да се скенер за праћење тока вируса састоји из два дела, један се односи на одређеног пацијента, а други на ширу популацију.

Модел који се односи на одређеног пацијента који је заражен вирусом корона има улогу да успори развој болести, тако што би му се мењала фреквенција респиратора у одређеном ритму, а то би успорило ток болести, те би пацијента у веома лошем стању превели у мање лоше стање и тако помогли лекарима.

Реч је о коришћењу вештачке интелигенције, како објашњава, која прикупља све битне податаке пацијената, као што је анализа крви, засићење ваздуха, историја болести, демографски параметри и генетике, те тако на основу нових података пацијената предвиђа развој болести.

Код пацијента који нема симптоме или је болести у почетној фази, такође се може преко овог модела скенера предвиди развој болести.

Сарадница на овом моделу скенера Анђела Благојевић, каже да у првој фази пројекта раде на томе да уоче које крвне анализе су најрелевантније за процену како ће се вирус корона развијати.

Како појашњава овај софтвер функционише тако што се уносе одговарајуће анализе у софтвер, а на основу снимка плућа процењује који коефициенти се уносе, пратио даље стање пацијента, а за 10 до 15 дана добија права слика који је исход болести пацијента.

Други модел скенера је епидемиолошки, који компјутерски предвиђа колико ће бити заражених у којој земље, држави, што је начин да епидемиолошким мерама контролишемо вирус.

Филиповић појашњава да скенер анализира све податке заражених, колико има инфицираних, асимптоматских, излечених, преминулих, колико пацијената има с више, односно, мање последица и то све на подручју једног града, регије или више земаља.

На овом пројекту, тренутно ради више инжињера, а укључени су информатичари, људи који се баве вештачком интелигенцијом, развојом софтвера и други.

Он подсећа да је идеја развоја настала почетком пандемије вируса, с намером да инжењери помогу лекарима у праћењу ове болести.

EUR/RSD 117.5822
Најновије вести