НА СИНОЋ ОТВОРЕНОМ СФФ-у И ДОКУМЕНТАРАЦ О „ХАУСТОРУ” Поетично, урбано, домаће а светско, атрибути су које им приписује редитељ

Урбано и поетично, домаће и светско – атрибути су које им приписује. За његову генерацију Хаустор је, вели, био више од бенда који „има песме”. 

Он је стварао атмосферу и свет у којем се тих сат времена концерта другачије дисало, сматра Оремовић, за којег су стихови попут оних песама „Тко је то”, „Поглед у ББ”, „Моја прва љубав”... били нешто посебно. И формативно. Како у контексту рок поезије, тако и у погледу његова погледа на свет. 

Свако ко данас има демо бенд требало би да види филм

Више од четири деценије касније Хаустор је поново у његовом фокусу. Постао је тема његовог новог документарног филма „Трећи свијет”, који ће премијерно бити приказан у оквиру синоћ отвореног Сарајево филм фестивала. 

„Док сам истраживао за филм, највише ме изненадило колико је све то што је Хаустор радио било плод изразито креативног, напредног и развијеног размишљања за тако младе људе. Истина, више интуитивног него програматског, али то не умањује вредност. Били су невероватно отворени за утицаје и, још важније, знали су их претворити у нешто потпуно специфично, властито. Мислим да би свако ко има бенд требало да погледа овај филм. Јер, можда ће некима постати јасније зашто су остали на нивоу демо бендова или како то избећи”, испричао је Оремовић пред премијеру. 

Сарајево филм фестивал најавио је још неколико светских премијера, попут „Павиљона” Дина Мустафића, којим је и отворен СФФ, затим „Југо Флорида“ Владимира Тагића, те још четири документарца: „Босански витез“ Тарика Хоџића, „Steel Hotel Song“ Бојана Стојчића, „Видео сам ‘Суно’“ Каталин Барсони и „Змај“ Таноса Психогиоса.

О награди Срце Сарајева одлучиваће жири на челу са украјинским синеастом Сергејем Лозницом, а ту су и глумци Драган Мићановић и Емануел Парву, редитељка и сценаристкиња Ена Сендијаревић и фестивалска директорка Триша Татл.