Успон Скајвокера - грозничави кошмар као финале тужне саге

Нова Дизнијева трилогија добар је пример шта сурово корпоративна политика може да уради од уметности, и крајњи резултат циничног приступа кинематографији као индустрији која треба искључиво да произведе робу дизајнирану да привуче што је више могуће публике и заради што више новца.
д
Фото: Youtube Printscreen

Иронично, “Успон Скајвокера” као индустријски производ баш и не зарађује онолико колико би се очекивало, а свакако генерише све више зле воље и према новим “Звезданим ратовима” и према Дизнију уопште. Занимљиво је да овај филм сам по себи и није нарочито лош (мада није ни нарочито добар), али такав какав јесте успео је да не само спектакуларно обесмисли целу трилогију, већ да успешно депласира и сваки њен део појединачно.

Гледајући финале ове тужне саге, јасно је да у Дизнију није постојала ама баш никаква визија приче коју су хтели да испричају. Редитељ Џеј Џеј Абрамс поставио је у првом делу релативно смислен (ако не и нарочито оригиналан) почетак саге, да би затим његов наследник Рајан Џонсон у “Последњем џедају” намерно деконструисао сваки део Абрамсове поставке, и то често тако без слуха да је успео да отуђи добар део фанова и направи један од најконтроверзнијих наставака “Звезданих ратова” икад (свакако најомраженији међу најокорелијим фановима).

С обзиром да је Џонсон сваку поставку уведену у Абрамсовом филму учинио ирелевантним у свом, није било велико изненађење да је Абрамс одлучио да услугу што темељније  врати. На крају овог бизарног препуцавања остала је трилогија која је постајала бесмисленија после сваког наставка, што се у огромној мери одразило на потпуно неостварене и промашене ликове. Ко је заправо Реј сем савршене хероине чије су моћи неограничене? Како је могуће да никог не занима то што је Фин некада био трупер који се борио на другој страни? (И ко је он уопште сем особе која са превише ентузијазма трчкара за незаинтересованом Реј кроз свемир и с времена на време узвикује њено име?) Ко има одговор на ова питања? Дизни сигурно не.

Фото: Youtube Printscreen
Највећи проблем „Успона Скајвокера” је што више личи на грозничави кошмар фана „Звезданих ратова” него на било шта са јасном структуром, и често оставља утисак као да гледамо јубиларну празничну епизоду омиљене емисије са укључењима свих који су икад учествовали у њој

Марк Хамил се показао одличан у оба филма у којима се појављује (у двојци је разочарани и огорчени пали херој, у тројци шаљиви и смирени ментор), али та два Лука Скајвокера су толико различита да их је тешко доживети као исту особу пошто не постоји никакав органски прелазак из једног стања у друго. Од сличног проблема пати и Оскар Ајзак који би као По Дамерон можда и био занимљив само да није у сваком од делова из трилогије глумио потпуно различиту особу. На страну чињењица да је трилогија врвела ликовима који нису служили апсолутно ничему, или су били неспретно уклопљени у заплет (Зори Блис, Џана, Роуз, Маз Каната, Ландо, Капетан Фазма).

Фото: Youtube Printscreen

“Успон Скајвокера” изгледа као да је болно кројен да што више личи на стару трилогију (сличност остаје само површинска) али и да што више подилази очекивањима најтврдокорнијих фанова, па се чини као да ће се сваког тренутка на филмском платну појавити неко од Дизнијевих продуцената, и намигнути публици за случај да су можда пропустили неки од безбројних омажа који се смењују светлосном брзином. Тако Чуи коначно добија медаљу, Лук Скајвокер је веома пажљив према светлосној сабљи (то што ју је бацио преко рамена у прошлом делу изнервирало је публику), а на критике да лик Реј нема никакву карактеризацију, она сама у филму у камеру говори да је нико не познаје.

Ипак највећи проблем “Успона Скајвокера” је што више личи на грозничави кошмар фана “Звезданих ратова” него на било шта са јасном структуром, и често оставља утисак као да гледамо

Фото: Youtube Printscreen

јубиларну празничну епизоду омиљене емисије са укључењима свих који су икад учествовали у њој. Ликови јурцају кроз галаксију од планете до планете таквом брзином да се чини да чак ни њима није јасно шта раде и куда иду, а галерија безбројних епизодиста се ведро смејуцка са екрана јер је изгледа постао добар виц гостовати у овој франшизи.

Мало је онога што искупљује ову трилогију промашених прилика, и то је у највећој мери жал за оним што је могло бити, поготово што је ово била једина прилика да се наставци сниме са јунацима из оригиналне трилогије (Кери Фишер умрла је пре него што је почело снимање трећег дела). Најбољи део свакако је Кајло Рен ког је тумачио сјајни Адам Драјвер који је из овог необичног негативца успео да извуче максимум, понекад, чини се, и упркос сценарију који му је дат. Своју креацију Драјвер је довео до врхунца у “Успону Скајвокера” у ком тако прецизно влада својим телом да је разлика у покретима, држању тела и мимици Кајло Рена и Бена Солоа готово шокантна, нарочито имајући у виду релативно мало простора колико добија у филму.

Настасја Писарев

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести