Ако је пандемија превазишла све границе и ујединила људе у страху и забринутости у Удружењу указују да верују да солидарност и решење за настале проблеме морају бити заједнички и наглашавају да нас књига не може одбранити, али може ублажити удар на хумане услове живота.
У ситуацији када су књижаре затворене последњих недеља тржиште књиге готово је нестало. Како се сналазе издавачке куће да ипак дођу до својих читалаца и колико тај нови виртуелни простор може да надокнади онај осећај када држимо нову књигу у рукама разговарамо са Бором Бабић, главном уредницом и директорком новосадске “Академске књиге”.
- У свим кризним ситуацијама, култура је најрањивија и прва страда. Издавачи се убрајају у једну од најважнијих карика у креативној индустрији, међутим, та делатност није од виталног значаја за грађане у данима пандемије. Када свако од нас са великом неизвесношћу дочекује сутрашњи дан, прво ћемо се одрећи куповине књига. За две недеље од почетка пандемије скоро да је нестало тржиште књиге, а са њим и приходи. Велики број непосредно запослених у издавачком сектору, али и запослених у графичкој индустрији, у наредним месецима биће у егзистенцијалним проблемима. Ову невеселу реалност издавачке куће ублажавају улагањем у маркетинг на интернету, онлајн продају, читаоцима одобравају додатне погодности за куповину књига. Многи грађани своју страст за читањем књиге не могу надокнадити садржајима са интернета, често нам се обраћају питањем, да ли ће књига стићи до њих или који је најбржи начин да дођу до одређеног наслова.
По окончању ванредног стања целокупна култура ће се наћи на удару и економска криза ће је највише и погодити. Какав би, по вашем мишљењу требало да буде потез државе када су у питању издавачке куће?
- Наша држава је већ донела одређене мере за помоћ привреди, али те мере неће бити довољне за субјекте у креативној индустрији. Због великог значаја културе, у неким државама сви актери културе су замољени да попуне специјалне упитнике и у њима изнесу своја запажања како би владе пронашле најуспешнији модел за подршку и превазилажење настале економске кризе. Издавачке куће попут “Академске књиге”, које објављују капитална дела имају веома спор обрт капитала и у најидеалнијим условима послују непрофитабилно. Нама ће бити потребан готов новац да уложимо у нове пројекте како би после кризе наставили своју делатност. Наше струковно удружење професионалних издавача Србије, већ је упутило писмо Министарству културе са конкретним захтевима за превазилажење финансијске кризе. Пошто у Новом Саду и Војводини послују сјајне издавачке куће, са изванредним издавачким програмима и уређивачким политикама, сви се надамо да ће и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање успети да издвоји додатна финансијска средства и помогне у ревитализацији издавача на територији Војводине.
Конкурси за откуп књига, као и они за њихово издавање су од прворазредног значаја за издавачке куће, а сада су стопирани. Колико ће то утицати на даљу судбину издавача?
- Сви издавачи су са великом забринутошћу примили вест о стопирању рада конкурсних комисија Министарства културе и информисања Србије. Посебно смо изненађени заустављањем рада комисије за откуп књига за библиотеке Србије. Сваке године новац од откупа књига је најснажнији ветар у леђа свим издавачима. Због тешко премостивих проблема са којима ће се сусрести издавачи Србије, „Удружење професионалних издавача” је затражило од Министарства културе и информисања да се ванредно двоструко повећа износ намењен откупу књига за јавне библиотеке. Уколико Министарство прихвати наш предлог, ова мера не би помогла само издавачима и њиховим сарадницима, већ би била подршка и јавним библиотекама, али и читаоцима на целој територији Србије, јер би преко својих градских библиотека дошли до разноврснијих наслова.
Неки мисле да у време изолације треба наћи и неке добре стране, очекујући да ће се људи вратити књизи. Да ли сте ви као издавач оптимиста у том погледу или мислите да ће читати они који су и до сада читали, а да је култура прва чега ће се људи у кризи одрећи?
- Државне политике европских земаља настоје да приближе елитну културу што већем броју грађана. Сигурна сам да се после ове кризе те политике неће мењати. Међутим, за реализацију добре културне политике неопходна је партиципација, односно учешће државе у разним културним пројектима. Ја сам оптимиста, верујем да ће и у Србији победити хуманистичка перспектива, нарочито после проживљеног искуства са пандемијом коронавируса. Непосредно по завршетку кризе грађани у нашој земљи неће куповати књиге јер ће им приоритет бити егзистенцијални проблеми, али са повратком стандарда, макар на ниво који је био уочи пандемије, књига ће се поново куповати, читати и биће и даље незамењива духовна храна многобројним грађанима.
Н. Попов
Да ли има неких књига које су већ припремљене за штампу у “Академској књизи” и који су то наслови које ваши читаоци могу да очекују када се вратимо у пређашње стање?
- Од када је проглашена пандемија, односно ванредно стање у Србији, сви запослени у редакцији “Академске књиге” раде од куће. Радимо на новим издавачким пројектима, чим пандемија стане, обрадоваћемо наше читаоце новим књигама. Посебно се радујем објављивању сјајне романсиране биографије Милеве Марић Ајнштајн коју је написала италијанска књижевница и физичарка Габријела Грејсон под називом „Ајнштајн и ја”. Ускоро ћемо објавити нови роман нобеловца Ле Клезиооа „Алма”, затим аутобиографски роман новосадског писца Ласла Вегела „Несахрањена прошлост”, а за објављивање је спремна и књига водеће светске економисткиње Маријане Мацукато „Предузетничка држава”. Од историјских књига у припреми су „Хабзбурзи” Хајнц-Дитера Хајмана, „Муслимани Југоисточне Европе” Натали Клејер и Гзавијеа Бугарела, потом књига Мирче Елијадеа „Митови, снови и мистерије”. Из психологије ћемо ускоро објавити књигу Бориса Сирилника „Психотерапија Богом”. Посебно желим да нагласим да припремамо капитално дело на скоро 1000 страна Горане Раичевић „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског”.
