Књижевни конкурс за најгору могућу реченицу

Књижевни конкурс Булвер Литон је шаљива награда коју сваке године додељује Енглеска катедра на Универзитету Сан Хозе у Калифорнији. Учесници се такмиче ко ће написати гору, патетичнију и стилски најужаснију могућу реченицу која отвара непостојећи роман. (У пропозицијама конкурса пише да су такмичари позвани да намерно „напишу прву реченицу најгорег од свих могућих романа“.)
d
Фото: pixabay.com

Конкурс је основао Скот Е. Рајс, професор на универзитету Сан Хозе, а назвао га је у “част” енглеског романсијера и драмског писца Едварда Џорџа Булвер Литона, аутора безброј пута цитиране реченице која и данас незванично важи за најгору реченицу свих времена која отвара роман. Узета с почетка његовог романа “Пол Клифорд” из 1930, она иде овако:

“Била је мрачна и олујна ноћ; киша је падала у ковитлацима, сем у повременим интервалима, када би је смирио насилан налет ветра који је брисао улицама града (јер у Лондону се одиграва наша сцена), звекећући преко прагова, и снажно узнемиравајући ретке пламенове светиљки што су се рвале са тамом.”

За оне којима ова стилска абоминација није довољно илустративна, одбор конкурса обично даје неколико додатних примера, да би појаснио такмичарима шта се од њих тражи, попут генијално ужасне реченице: ”Џенифер је стојала у близини, тихо овулирајући.”

Била је мрачна и олујна ноћ; киша је падала у ковитлацима, сем у повременим интервалима, када би је смирио насилан налет ветра који је брисао улицама града (јер у Лондону се одиграва наша сцена), звекећући преко прагова, и снажно узнемиравајући ретке пламенове светиљки што су се рвале са тамом

Прве године на конкурсу су биле само три пријаве, али је већ следеће такмичење привукло огромну пажњу јавности, те је жири примио чак 10.000 реченица “из пакла”. Данас на конкурсу постоји више категорија: од оних посвећених подсмевању кримићима и њиховој жанровски окошталој форми, преко шала на рачун јефтиних љубића, па све до оних који имитирају специфичне формате попут “изабери своју авантуру” романа.

У наставку текста, преносимо неке од урнебесних победничких реченица из претходне две деценије.

2019: „Јеси ли добро?“ пита моја сестра Тлалок. „Зелен си као папагаји који насељавају овај део континета.“

2018: Док је вампир привлачно пио крв из мог врата, топлоту међу мојим ногама производили су и влажност и страх за мој голи живот.

2017: ТИ, Анграманцер, пиљиш у МАНТИКОРУ која врши инвазију: Хоћеш ли одабрати да је ЗАВЕДЕШ (окрени страницу 123), да је КРЕМИРАШ (окрени 213), или да призовеш ЕРОТИЧНОГ ЧОВЕКА (окрени 312)?

2016: Све је почело када су моје очи боје топаза подигле поглед ка његовим меким смарагдним очима.

2015: Извукао сам мој прилагођени Кимбер 1911.45, са Пахмајеровом дршком и скелетонским окидачем, и хладнокрвно га уперио у Афроамериканце.

2014: “Заједно, све ћемо их победити”, прошапутала је она, мазећи меку, још неформирану округласту лобању своје #краљевске бебе.

2013: Мушкарци су поздравили један другога, носећи разноврсне осмехе на својим лицима.

2012: Извежбане очи агента Џофрија кружиле су пажљиво собом, посматрајући призоре и звукове.

2011: Врело црвено сунце подигло се на хладном плавом небу.

2010: “Не би требало да ти ово признам, али мислим да ћу те волети заувек, душо, заувек”, зајецао је Адам у мејлу.

2009: Моћна фрегата “Неуништива”, обишла је афрички рт Хорн и бацила се ка истоку.

2008: Пошто се нису покајали, анђео је тринаест пута избо нескрушени пар, својим мачем.

2007: Канџама је пронашао свој пут из Кејти, прегризао врпцу, и почео да рашчишћава све пред собом.

2006: Ово је шифра за све што следи: ђђђђђђ ђђ ђ!

2005: Сурфујући, Џон упита своју мајку која је сурфовала покрај њега: “Како ти се свиђа сурфовање?”

2004: Ово је прича о животу твоје маме.

2003: Вековима, човек је гледао облаке; сада, гледали су они њега.

2002: Бол није престајао, а Верну су остале још три мачке.

2001: Окрећући се, ментално сам сажвакао све што ћеш ти, читаоче, ускоро срцедрапатељно сазнати.

Настасја Писарев

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести