Министарство је у писму јавности навело да су снимци за потребе издања из 1998. начињени док је кодекс био укоричен, па су током техничке припреме за штампу "накнадно кориговани, посебно на прегибима листова, према хрбату, на којима се неретко налазе иницијали".
У писму које је потписала председница Радне групе за дигитализацију Мирослављевог јеванђеља и помоћница министра за заштиту културног наслеђа и дигитализацију Данијела Ванушић, указано је да "димензије репродукција не одговарају оригиналним димензијама листова јер су ивице, због потребе за складним изгледом блока текста, опсечене".
Наведено је и да "репродукције не преносе верно особине оригинала у погледу боје мастила, оштрине цртежа, стања пергамента..."
"Услед опредељења да се имитира оригинал, у издању нема извора информација о њему самом (нема насловне странице ни импресума, око репродукованих страна нису остављене маргине које би носиле пагинацију и друге податке), што може да доведе у заблуду и омогућава злоупотребу и манипулације да се ова публикација представи као оригинал", оценила је Ванушић.
Министарка културе Србије Маја Гојковић је после потписивања Споразума о дигитализацији Мирослављевог јеванђеља 21. јула изјавила да је то начин да се спречи продаја "лошег фалсификата" објављеног пре тридесетак година.
На то је Гојковићевој одговорио отвореним писмом Вељко Топаловић, један од приређивача издања из 1998. који је навео, између осталог, да је министарство културе следеће године легализовало њихово издање, а откупљивали су га УНЕСКО, светске библиотеке и колекционари.
Ванушић је оценила да су издавање Мирослављевог јеванђеља 1998. године "пратиле контроверзе, од начина прибављања снимака, преко штампања у Јужноафричкој Републици, до потоње расподеле тиража што је, између осталог, довело до судског спора о легалности издања", да би накнадно, децембра 1999. године, Споразум потписали тадашњи министар културе, Досије и Службени лист.
"Након што је 21. јула 2021. потписан Споразум о сарадњи на дигитализацији Мирослављевог јеванђеља, Топаловић се обратио медијима и упутио министру културе писмо које садржи низ паушалних и на друге начине нетачних коментара и тврдњи, али не говори о питању легалности и легитимности фототипског издања нити његовим одликама са становишта науке и струке", навела је Ванушић.
Како је наведено, Топаловић је 2019. иницирао нови издавачки пројекат најављен као "Златно издање Мирослављевог јеванђеља" за које је "у више наврата покушао да обезбеди финансијску подршку на највишим државним и црквеним положајима, док питање легалности и легитимности најављеног издања уопште није покренуо".
"Једини битан податак на основу кога је тражио подршку је тврдња да је у штампи обезбеђена тренутно најбоља изводљива репродукција злата којим су, иначе, минијатуре и иницијали оригиналног рукописа украшени, што је недовољно да оправда потенцијална буџетска улагања у публикацију која би била баснословно скупа (како се наводи, ''15.000 евра по примерку'')", навело је Министарство.
Како је наглашено, "демонстрирање достигнућа штампарске технике није исто што и предочавање стварног изгледа једног рукописног споменика који је уписан и на УНЕСКО листу ''Памћења света''".
Из Министарства је наведено да би се "за израду ове публикације користили стари снимци оригиналног рукописа који су настали пре 25 година у недовољно добрим условима", а "дигитално сређивање и кориговање снимака учинили су да они не одговарају стварном изгледу рукописа што ће ускоро потврдити нови дигитални снимци који ће бити доступни јавности".
"Одсуство могућности да се штампани отисак упореди са оригиналом у процесу штампе, додатно указују да се ради о још једном подухвату који не иде у смеру веродостојности. Најзад, за тај подухват није добијена сагласност Министарства, сходно одредбама Закона о културним добрима", каже се у писму.
Из Министарства упозоравају да ће "уколико Топаловић не буде испоштовао законску процедуру и буде наставио са припремом новог тиража у комерцијалне сврхе, покренути одговарајући поступак у складу са Законом".
"Имајући у виду чињеницу да рукопис није дигитализован и да је последњи пут снимљен пре више од две деценије, да ти снимци више не поседују квалитет који би их учинио довољним за представљање јавности и израду новог издања, Министарство је покренуло пројекат дигитализације Мирослављевог јеванђеља", каже се у писму.
Због специфичности и комплексности самог процеса формирана је Радна група у коју су укључени представници министарства, стручњаци надлежних установа заштите из Народне библиотеке Србије и Народног музеја у Београду и стручни консултанти и сарадници Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, који поседује најсавременију опрему у Србији.
"Након што су сагледане све околности и утврђени услови под којима може безбедно и без последица по културно добро да се изврши дигитализација Мирослављевог јеванђеља, Радна група је сачинила Споразум о сарадњи у коме су јасно дефинисани конзерваторски и технички услови као и појединачне обавезе", наводи Министарство.
Како је најављено, након завршетка прве фазе пројекта дигитални снимци Мирослављевог јеванђеља биће доступни јавности на претраживачу културног наслеђа Републике Србије, као и на сајтовима осталих учесника овог процеса, који ће бити софтверски заштићени од преузимања у резолуцији само за веб употребу.
"Реализацијом прве фазе дигитализације рукописа домаћа и светска јавност биће у прилици да се путем дигиталних снимака, добијених применом најсавременије технологије и под будним оком конзерваторско и кустоског надзора, упозна са стварним изгледом рукописа. Очекујемо да ће ово бити први корак у разрешавању дилема везаних за веродостојност и културноисторијску вредност Досијеових издања", каже се у писму Министарства.
Како је најављено, у наредним корацима радна група биће усмерена на интензивирање сарадње са колегама из иностранства који имају богато искуство у области конзервације и заштите средњовековних рукописа као и у изради верних факсимила и фототипских издања.
"Очекујемо да ће овај пројекат и заједничка сарадња надлежних стручњака испунити све услове и обезбедити да Мирослављево јеванђеље добије професионално издање на које ћемо бити поносни и које ће га достојно представити у Србији и свету", оцењено је из Министарства културе.
