- Крајем 2019. Лана Басташић је дошла на идеју да шесторо младих писаца из шест држава с простора бивше Југославије у 2020. пише заједнички дневник у ком ће свако од њих бележити своје доживљаје. Чињеница да ни она ни осталих петоро – Луиза Боухараоуа, Дијана Матковић, Румена Бужаровска, Данило Лучић и Никола Николић – нису могли ни да претпоставе да ће писати о години која ће променити живот читаве планете, овом дневнику даје посебан шарм – наводе у „Буки“.
У заједничком дневнику „2020.“ ових шесторо писаца из нашег региона из различитих перспектива описује оно кроз шта је читав свет прошао – „збуњеност и фрустрације, непромишљеност и одлучност, самоћу и чежњу за другима, као и баналност и изузетност свакодневних малих ствари“.
Други новији „Букин“ наслов је збирка од 29 прича „Тројица за Картал“ Миљенка Јерговића. Један од водећих писаца са простора бивше Југославије у „Тројици за Картал“ се враћа у опкољено Сарајево, описано у култној збирци „Сарајевски Марлборо“ из 1994. Јерговић „кроз мале догађаје и појединачне судбине говори о страховима, жељама и надањима, како својим, тако и оним његових ондашњих суграђана“.
- Као и у „Сарајевском Марлбору“, Јерговић не описује директно борбе, крвопролиће, погибије у потрази за храном или водом, већ успева да дочара ужасе рата пишући о обичним људима у ненормалним околностима. Управо у томе се огледа сва потресност ових прича. У тематском смислу, по распореду прича и структури, „Тројица за Картал“ је, како сам аутор каже, копија „Сарајевског Марлбора“, премда ниједна прича није поновљена – отуда и поднаслов „Сарајевски Марлборо ремастеред. Нове приче нису изнова испричане старе приче, јер Јерговић говори о судбинама других људи који са онима из прве књиге деле немогућност бежања и живот под снајперским мецима и гранатама – напомињу у „Буки“.
„Бука“ је објавила и „Земљу других“ Лејле Слимани, породичну сагу смештену у Мароко средином прошлог века, уочи рата за независност. У овој првој књизи из планиране трилогије, ауторка се ослања на причу своје породице, у годинама све већих тензија које ће довести до независности Марока 1956. „Бука“ подсећа да „Гардијан“ пише да Лејла Слимани „демонстрира своју магију на историји властите породице, с инстинктом за детаље који изазивају најјачи шок“, док „Њујорк тајмс бук ривју“ истиче да „роман огољава интимно и раздируће женско искуство рата и траума изазваних њиме. Њен други роман, „Успавај ме“ (2016), освојио је Гонкурову награду и преведен је на више од тридесет језика.
Н. П-ј.
