Кроз темељно истражене студије случаја и коришћење нових теоријских приступа, књига поново исписује историју даде као причу о културној и политичкој хибридности, преласку граница, транзицијама и трансгресијама, преко политичких, класних и родних линија.
Разбијајући преовлађујуће представе о дадаизму као о „западном“ покрету, сарадници овог издања представљају источну и централну Европу као поприште активности и техника даде.
У том светлу чланци истражују како су уметници из региона унапред фигурирали даду, као и активно „канибализовани“, односно реабсорбовани и даље хибридизовани, низ авангардних техника, изазивајући тако „западну“ културну хегемонију.
Реализацију овако сложеног издања иницирали су уредници Оливер Ботар (Универзитет Манитоба), Ирина Денишенко (Универзитет Џорџтаун), као и Габор Добо и Мерсе Пал Середи из Кашаковог музеја у Будимпешти.
С друге стране, пројекат је окупио двадесетак истраживача различитих форми манифестовања авангарди двадесетих у централној и источној Европи, међу којима су Јинджих Томан и Меган Форбс, који је баве чешком авангардом, или истраживачи авангардних збивања на линији Будимпешта-Беч као што су Ева Фогарач, Ђерђи Фелдеш, Кристина Софија Чаба.
Књига такође разматра и повезаност румунских авангардних покрета као и пољски допринос авангарди – кроз различите теме контекстуализовање у европској авангарди. У том кључу настао је и текст историчарке уметности из Новог Сада др Јасне Јованов „Дадаистички међучин Драгана Алексића“ (The Dada Entr’acte of Dragan Aleksić).
– У овом тексту бавим се топографским елементима укљученим у трајање покрета - Праг, Беч, Загреб, Београд - начином манифестовања и његовом укљученошћу у контекст европских дадаистичких збивања – објашњава др Јасна Јованов за „Дневник”.
– Након елементарних објашњења топографије, околности и видова манифестовања покрета, важно је напоменути истакнуто место Новог Сада у авангардним почецима и токовима на овим просторима, где је одржан први дадаистички матине, у Американском бару, 3. јуна 1922, као и издавање листа Ut (Пут) чији су сарадници, поред мађарских авангардиста, били, уз Драгана Алексића, и Станислав Винавер, Михаило С. Петров или Сава Шумановић.
Циљна публика ове обимне књиге на више од 600 страница су академици, истраживачи, професори и студенти авангарде у централно-источној Европи, али и сви заинтересовани за историју даде и авангарде. Иначе, није згорег напоменути да је сама припрема студије „Cannibalizing the Canon” трајала неких осам година – док коначно нису уобличене теме и није постигнут квалитет текстова који је задовољио захтеве престижног издавача какав је „Брил”.
М. Стајић
