Сабрани есеји Петера Хандкеа о Југославији и Србији први пут на српском језику

Као заједнички издавачки подухват новосадског „Прометеја”, Српског народног позоришта, Радио-телевизије Србије и београдског „Макарија”, управо је из штампе изашла књига аустријског нобеловца Петера Хандкеа „Историја иза приповести”, у којој је хронолошки публиковано осам његових „есеја о Југославији”, који су као целина до сада објављени само на немачком и норвешком језику.
handke
Фото: Покрајинска влада

Наслов овом издању дао је лично један од најугледнијих и наујутицајнијих књижевника данашњице, циљано историографији „противстављајући” приповедање и уметничко деловање, јер, како је сам навео у једном есеју: „Забележити ружне чињенице, то је у реду. Али за мир је, међутим, потребно још нешто, што није мање вредно од чињеница“...

– Хандке многим критичарима никад није био потаман због својих бескомпромисних ставова, мада је и 1995. био у најужем избору за доделу Нобелове награде за књижевност – речи су Жарка Радаковића, који је превео на српски језик већину есеја објављених у „Историји иза приповести” и аутор је кратке Хандкеове биографије дате у књизи. – На касније потискивање из конкуренције утицале су управо његове оштре критике медија у време ратова на Балкану, посебно извештавања о збивањима у процесу распада Југославије, те његово долажење на Балкан да медијским извештавањима парира „личним доживљајима“ и препуштањем „голим чулима“.Али време је очигледно сада другачије. Мења се опште мишљење о свему, о збивањима на Балкану у време распада Југославије, о извештавању о тим збивањима, дакле и о медијима, књижевности уопште, па и о самом Хандкеу.


Голманов страх од пеналана сцени СНП-а

Управник Српског народног позоришта др Зоран Ђерић за „Дневник” је ексклузивно најавио да ће Драма СНП-а у предстојећој сезони на репертоару имати представу по једном од најпознатијих Хандкеових дела „Голманов страх од пенала”. Роман је драматизовала Ана Ђорђевић, која ће комад и режирати, а пробе ће почети, уколико епидемиолошке прилике дозволе, крајем октобра. У договору са Фондацијом Нови Сад - Европска престоница културе, план је да премијерно извођење „Голмановог страха од пенала” буде 31. децембра на Тргу слободе, испред Градске куће.


По речима Небојше Грујичића, који је са Радаковићем приредио српско издање Хандкеових есеја, аустријски нобеловац је био један од ретких европских интелектуалаца који су крајем осамдесетих година прошлог века дигли глас против разбијања Југославије, а затим се управо текстовима сабраним у „Историји иза приповести” супротставио званичној западној интерпретацији њеног распада, медијским манипулацијама и стигматизацији Срба и Србије. Први есеј на ову тему, „Опроштај сањара од Девете земље“, написао је јула 1991. године, непосредно након отцепљења Словеније. У њему он говори о свом односу према Словенији и Југославији и антиципира оно што ће уследити током деведесетих.


Први примерци у Покрајинској влади

Први примерци књиге „Историја иза приповести” предати су председнику Покрајинске владе Игору Мировићу који је, како истиче главни уредник „Прометеја” Зоран Колунџија, показао изузетан слух да подржи ово капитално издање, захваљујући којем су се Хандкеови есеји о распаду СФРЈ, као и збивањима на овим просторима у потоњим годинама, сада први пут у интегралном облику нашли пред српским читаоцима.

Фото: Покрајинска влада

„Петер Хандке се борио за истину о страдању Југославије и српског народа много пре но што је та истина постала очигледна свима. Стога од овог искреног пријатељства српски народ може да научи баш оно што је дефинисало и сам лик тог великог књижевника: способност да сачувамо веру у себе и када сви у нас сумњају”, каже Зоран Колунџија.


– Следећи текст „Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или Правда за Србију“ објављен је почетком 1996. године и изазвао је велику буру у западним медијима. Овај путописни есеј био је повод за покретање медијске хајке на великог писца која неће стати до данас, и која је један од својих врхунаца имала прошле јесени, поводом додељивања Хандкеу Нобелове награде за књижевност – истиче Грујичић. Као трећи есеј у „Историји иза приповести” дат је такође путописни „Летњи додатак зимском путовању“, својеврстан наставак „Правду за Србији“. У „Додатку” Хандке, поред осталог, описује своју посету Вишеграду и Сребреници лета 1996. године и трагове нетом завршеног рата које је у овим местима затекао. Касније, током марта и априла 1999, за време бомбардовања, Хандке у знак солидарности у два наврата долази и обилази Србију, а своје путописне белешке сабира у књизи „Питајући у сузама“. Он је у више наврата посећивао и српске енклаве на Косову, а о свом боравку и судбини косовских Срба сведочио је у есеју „Кукавице из Велике Хоче“.

– Хандке је пратио и рад Хашког трибунала за ратне злочине у бившој Југославији и о њему написао два есеја. Први од њих, „Око Великог трибунала“, настао је након ауторових посета Трибуналу 2003, док у другом, написаном две године касније и насловљеном „Табласи Дајмијела – Извештај заобилазног сведока у процесу против Слободана Милошевића“, Хандке, поред осталог, говори о суђењу Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом и о својој посети Милошевићу у затвору у Шевенингену. Последњи текст у овој књизи јесте „Прича о Драгољубу Милановићу“, у коме Хандке говори о бившем директору РТС-а као о јединој особи осуђеној на затворску казну због злочина извршених током агресије НАТО-а на СР Југославију – закључује Грујичић, уз напомену да су Хандкеове есеје, поред Радаковића, превели и Златко Красни, Јан Красни и Бранка-Риста Јовановића, те да је издавање књиге помогла Покрајинска влада.  

М. Стајић

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести