Српско-румунске везе и поезија: Од пријатељства до књижевног братства

НОВИ САД: На Међународном сајму књига у Новом Саду, на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, јуче је представљена издавачка делатност Савеза Срба у Румунији.
k
Фото: Dragan Stanić, Goran Mrakić, direktor Izdavačke kuće Saveza Srba i Slavomir Gvozdenović

По речима темишварског песника Славомира Гвозденовића, годишње се штампа двадесетак наслова поезије, прозе, монографија.

Од посебне је важности што сваке године објавимо неколико књига превода капиталних дела српске књижевности на румунски језик:  Иве Андрића, Милоша Црњанског, Милорада Павића, Данила Киша, Миодрага Павловића, Васка Попе... све до Матије Бећковића и Ивана Негришорца. Тиме смо показали да је наша матична књижевност важна и релевантна у много ширим оквирима, навео је Гвозденовић.

Међу новим насловима он је издвојио двојезичну антологију „У истом огледалу”, насталу у сарадњи са Матицом српском, која представља одабране стихове 20 савремених српских и румунских песника.

Одабрали смо десет новосадских и десет темишварских поета, при томе три румунска из Новог Сада и три српска из Темишвара. Ово је можда и најлепши увод у 2021. када су Темишвар и Нови Сад европске престонице културе. Ето како то песници умеју да ураде - први! Можда је Корнел Унгуреану то најлепше сажео кроз речи да су та пријатељства заправо установљена књижевна братства између Румуна и Срба, навео је Гвозденовић, подсећајући да је Румунија једина земља у којој се, законом потврђено, званично обележава Дан српског језика - 21. новембар.   

По речима проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, и ова антологија је плод одличне сарадње остварене са Савезом Срба у Румунији, а преко ње и са румунским писцима из Темишвара.

Идеја нам је била да кроз поезију покажемо како функционишу два града које заиста одликује мултијезичност и прожимање различитих култура. А када смо заокружили антологију, видели смо колико су ти песници и слични, али и различити, и да се заиста лепо допуњују. Искрено се надам да ћемо и наставити ту нашу добру сарадњу, и то не само у светлу чињенице да ће следеће године и Нови Сад и Темишвар бити европске престонице културе, рекао је Станић.   

Иначе, на Сајму књига јуче је било реч и о односу књижевности и рокенрола, а поводом крајем прошле године објављене антологије „Новосадска поп рок поезија” Богице Мијатовића. Појашњавајући како је настала ова књига, аутор је открио да је њом заправо покушао да покаже како су се кретале поетике људи који су обележили овдашњу сцену од краја шездесетих година до данас. У том светлу антологија почиње штиховима из 1969. легендарног Бранка Андрића Андрле а завршава прошле јесени објављеном песмом Бранислава Бабића Кебре.

Све до краја 60-тих година прошлог века сви новосадски бендови вртели су сличан репертоар од ’скинутих’ хитова певаних на мање или више лошем енглеском језику. Прва ауторска песма биће снимљена тек 1968, када је Бранко Пражић написао ’Баладу о човеку’. Међутим, тек појавом Андрле текстови више неће бити ’нужно зло’, а потом значајне искораке праве Браћа Вранешевић, Ђорђе Балашевић, Слободан Тишма..., навео је Мијатовић, додајући да му је, приликом прављења избора за антологију, најтеже било да ’заборави’ музику и посматра само поезију.


Сабрана дела Вујице Решина Туцића

У оквиру Дана „Лазе Костића”, централне манифестације Сајма књига, данас ће од 11 сати у фокусу бити младе књижевне снаге: Андреа Попов Милетић, Бранислав Живановић и Лука Трипковић. Тачно у подне биће додељена награда „Захарије Орфелин” за најлепшу књигу на сајму, а потом ће „књижевни мостови” бити посвећени румунским писцима (12.30).

Посебно поглавље данашњег програма биће посвећено Сабраним делима Вујице Решина Туцића у издању Културног центра Новог Сада, о којима ће од 13.15 говорити уредник Ален Бешлић и песник Маријан Чакаревић.


Фронтмен „Лав хантерса” Милан Мумин признао је да, иако је одрастао уз новосадске песничке величине какви су били Воја Деспотов и Вујица Решин Туцић, као аутор ни он сам себе „не доживљава без музике”.

Без обзира на то што сам и објавио збирке поезије, једноставно не видим себе као песника. Али неспорно је да има заиста феноменалних текстописаца чије песме сасвим природно живе и без музике, попут Леонарда Коена, Пола Сајмона или Џони Мичел. Уосталом, најбољи доказ је Нобелова награда за књижевност Бобу Дилану, подсетио је Мумин.

Антологија „Новосадска поп рок поезија” изашла је под окриљем Друштва новосадских књижевника.       

М. Стајић

EUR/RSD 117.5741
Најновије вести