ПЕВАЋУ ОД СРЦА У НОВОМ САДУ Неда Украден о концерту у Променади 15. јуна и каријери дугој преко 50 година

Никада ме није било срамота тога шта сам ОТПЕВАЛА, како сам ИЗГЛЕДАЛА и како сам се ПОНАШАЛА
Дејан Милићевић/Неда Украден
Фото: Дејан Милићевић/Неда Украден

С нестрпљењем долазим у Нови Сад јер дуго нисам била у вашем граду и мислим да без обзира на то што се много тога променило, како код вас тако и свуда, јер су стигле неке нове генерације, нови укуси, идоли, трендови, мислим, да има још увек људи који се сећају и воле неке моје старе хитове али и ове нове. Водим један већи тим извођача из Региона и певаћу од срца све оно што мислим да публика очекује од мене - рекла је Неда Украден о концерту у „Променади” који ће одржати у суботу, 15 јуна. Велику балканску звезду срели смо на ЦМЦ фестивалу у Водицама где је промовисала нови ЦД Дуети, али и наступила с песмом „Живи се и умире за љубав”.

- То није само сезонска песма него нешто што ће да остане и траје, јер има једну поруку, то нису испразне фразе, нису неки празни ритмови. Мени се одмах допала и нисам могла да одбијем такву песму - рекла је Неда а судећи по реакцијама публике ово ће бити још један бисер у каријери дугој преко 50 година.

Фото: Дејан Милићевић/Неда Украден

 

Много је тих трајних песама у вашој каријери, попут „Зора је сванула” за коју сте у Темишвару недавно добили награду за поп хит свих времена. Такође сте проглашени краљицом Балкана за поп музику, је ли вам пуно срце?

- Коме не би било, заиста сам почаствована, изузетно, јер су признања стигла из земаља које не говоре сличним језиком што значи да моја музика кореспондира и са људима са другачијег говорног подручја. Значи да је то заиста један универзалан језик и да је песма и музика нешто што нас повезује, да је диван мост. Мени приватно као особи и као певачу годе такве награде у овим годинама, након свих тих деценија трајања.

Можемо ли да очекујемо наставак ваше биографије? Да ли сте размишљали да се направи документарац о вашем животу и каријери?

- Моја биографија, животна и музичка је толико богата да је мало један документарни филм, то би требала бити нека серија. Толико се ствари у мом животу преламало, све оно што се око нас дешавало на политичком, економском, социолошком, културолошком плану, све се то преламало и кроз мој живот и у каријери, врло су се осетиле последице свега тога. Ту сам аутобиографију почела да пишем јер сам се бојала нечег што је све више узело маха, а то су романтизоване биографије и филмови о познатим личностима. Бојала сам се да многи могу да злоупотребе неке податке и окрену их ка неким водама у које не бих волела да уђем, зато сам села и буквално фактографски, документовано написала све што мислим да је вредно и да би људе могло занимати. То је пре свега моја музичка прича али и животна. А што се тиче наставка, ова књига се завршила 1992. годином, која је била преломна и болна за мене и целу моју породицу али и многе људе. Бојим се да ћемо чекати још на наставак јер као што видите многе се ствари изврћу, тако да бих ја мало да сачекам да се смире ове узбуркане воде, а уосталом још увек сам активна, радим и живим и све ће то бити материјал за наредну књигу. 

У својој дугогодишњој каријери, јако сте водили рачуна о себи, свом изгледу, пре свега професионалном наступу у коме није било места за грешку.

- Хвала вам на томе али било је грешака, наравно да то што увек тежимо перфекционизму, не значи да то увек досегнемо и постигнемо. Бојим се да је то немогуће, јер колико год желиш да будеш перфектан, ти некад и погрешиш. Али оно што је сигурно је да ме никада није било срамота тога шта сам отпевала, како сам изгледала и како сам се понашала. Е сад, да ли је могло боље и другачије, вероватно јесте, али не фали ништа ни овоме.

 

Увек сте истицали породицу у први план, ћерка Јелена, на жалост, није кренула вашим стопама али шта је с унуцима?

- Јелена на срећу није кренула мојим стопама, само би ми још једна певачица требала, па да умрем (осмех). Јако сам поносна, имам дивну ћерку која је родила троје дивне деце. Унук завршава трећи разред као најбољи ђак, који фантастично игра фудбал и тенис, није да само држи књигу у рукама, весео је и музикалан. Сво троје унука су музикални, васпитани, дивни, ја не знам шта више човек да пожели у животу. Породица је нешто на шта сам највише поносна. Трудила сам се да будем добра мајка али и отац, да јој омогућим да се школује, да јој помогнем да буде добра мајка и дивна супруга, дивног зета имам. Ми смо породица која живи заједно, три генерације и тиме се јако поносим. Значи да се јако подржавамо, волимо и да смо битни једни другима.

Има ли шансе да ваши унуци крену бакиним стопама?

- Свако ко жели, може... Недица, моја унука која носи моје име, иде на часове клавира, видим да је јако музикална. Сандра такође, дивно пева у хору, иде на драмску секцију и атлетичарка је, али где ће се она пронаћи и да ли ће овај мали завршити као Меси или као неки математичар јер је најбољи математичар у својој генерацији, то не знам, али ја ћу их, најбоље што могу, подржати као бака, у сваком смислу.

Има ли Неда Украден неку неостварену жељу?

- Ја сам толико тога постигла што сањала нисам, о чему нисам ни маштала. Ја сам дете из врло скромне породице, рођена у малом месту, настојала сам да се и школујем и образујем и да надоградим то што су ми моји преци дали, али сам у души остала врло једноставно чељаде које фантастично функционише и са обичним најнормалнијим људима. Моје су све жеље испуњене јер сам толико дуго на сцени, а људе још увек занимам. Имам и срећну породицу. Бога само молим за здравље и да се лепо проведемо и веселимо.

Снежана Милановић

фото: Дејан Милићевић


Тело је однело примат над гласом

Тренутна музичка сцена није баш сјајна, многи су старлетани, а представљају се као певачи. Како гледате на то?

- Мислим да има талентованог света и да је увек надолазећа генерација нервирала претходну, ја настојим да ми се то не деси, да увек видим нешто добро у новим извођачима. Нажалост, мало тога могу да похвалим јер су текстови постали ономатопејски и врло сиромашни али то је део времена у коме је све, као и комуникација међу људима, постало сиромашно, јадно, огољено, без стила и естетике. Музика је продукт друштва и свих догађања, не живи тамо негде у васиони, она је то што смо ми. Има талентоване деце, младих, мада је тело добило апсолутни примат над гласом, али опет тај неко мора да стане на бину и нешто отпева. Време ће показати шта ће опстати.


 

EUR/RSD 117.0791
Најновије вести