Век од рођења композитора и музичког педагога Николе Петина

(19. децембар 1919 - 23. септембар 2004)
klasicna muzika note klavir pixa
Фото: pixabay.com

„Веран основним начелима свог личног стила и израза, претежно мелодичар и лиричар, са склоношћу ка полифоним токовима, Никола Петин гради свој музички језик на основу слободно третиране тоналоности и политоналоности, са живим и занимљивим модулационим токовима, тематичности и заобљености форме, изграђене зрелом и инвентивном стваралачком техником, која се ослања на традицију схваћену креативно, а не нормативно”, записаће својевремено др Душан Плавша описујући дело једног од најистакнутијих савремених музичких стваралаца и педагога, дугогодишњег професора новосадске МШ „Исидор Бајић” а потом и Академије уметности у Новом Саду.

Никола Петин рођен је 19. децембра 1919. године у Краснодару, вароши у негдашњем СССР-у. Његов отац Николај Ксенофонтович, учитељ и официр, повешће 1922. породицу у Југославију. По завршетку гимназије у Белој Цркви (1937), Никола Петин уписује историју уметности на Филозофском факултету у Београду, да би 1940. почео да студира и композицију и дириговање на Музичкој академији, где ће му наставници, међу осталим, били Милоје Милојевић и Јосип Словенски. Рат је на неко време прекинуо Петинове студије, тако да је дипломирао 1948. и након краткотрајног боравка у Сарајеву, већ 1949. постаје професор теоретских предмета у средњој музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду. На новооснованој Академије уметности, где ће предавати хармонију и контрапункт, изабран је 1975. за ванредног, а пет година касније и за редовног професора.

Паралелно са педагошким радом текла је и његова композиторска активност. Унутар око седамдесет опуса истичу се четири симфоније Класична, Бревис, Барокна и Фолклорна, затим велика поема за симфонијски оркестар и мешовити хор „Трнава 1941”, као и Три симфонијска портрета (Хамлет, Офелија и Полоније) дело први пут изведено 16. марта 1953 на концерту Новосадске филхармоније под управом Лазара Буте. Аутор је и неколико кантата, више клавирских композиција, Концерта за гудачки оркестар оп. 56, Барокне свите за обоу, енглески рог, фагот и гудачки оркестар, Баладе за фагот и клавир, те два вокално-инструментална цилуса „Човек и брег” и „Сунце у кругу”. Написао је и циклуса песама „За децу и о деци”, а бавио се и сценском музиком, па је тако, рецимо, потписао музику за радио-адаптацију „Открића” Добрице Ћосића.  

„Тежећи за субјективним изразом, Никола Петин у већим делима каткад посеже за - одређеном или само наговештеном - програмском садржајношћу. Пошавши од позноромантичног стила, он је еволуирао ка савременијим хармонским концепцијама”, наводи о Петиновом делу Властимир Перичић. Осим као композитор и педагог, Никола Петин је оставио трага и на пољу публицистике и музичке критике, пишући најпре за „Слободну Војводину”, потом „Дневник”, као и за Радио Нови Сад и „Позориште”. Добитник је низа признања за своје стваралаштво, попут Награде Југословенске радио-телевизије и две награде „Јосиф Маринковић” (1971 и 1974), 1977. године уручена му је Октобарска награда града Новог Сада, а 1990. добио је медаљу „Алберт Ајнштајн” Међународне академске фондације из САД, која му је доделила и почасни доктотрат.

Умро је у Новом Саду 23. септембра 2004.

        М. Стајић    

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести