Прво је припало Загребачким солистима, који су иницијални концерт одржали у Коларчевој задужбини; други су приредили у новосадској Синагоги, а трећи у сомборској Градској кући, све наступе повезавши Штраусовим Метаморфозама. Чувени ансамбл, који у актуелној сезони обележава 70 година рада, од 2012. добио је нови замах и подстицај захваљујући у то време новоангажованом уметничком руководиоцу и првом виолинисти Сретену Крстићу, до недавно и угледном концертмајстору Минхенске филхармоније. О савршеној лакоћи и жарком, али и усаглашено култивисаном, темпераментном, маштовитом, али и стилски примереном тумачењу сведочили смо на оба војвођанска фестивала, са закључком на 11. Сомборским музичким свечаностима.
На овом трећем огледању солиста је био пијаниста Михајло Зурковић, ванредни професор клавира на Академији уметности у Новом Саду и уметнички директор Сомуса од његовог обнављања 2013. године. Уметник префињене сензибилности и филигранске клавирске технике определио се, сходно саставу Загребачких солиста, за Концерт за клавир и гудаче бр. 11 у Еф-дуру, К. 413 Волфганга Амадеуса Моцарта из 1782. године. И овај први од 17 бриљантних а лако слушљивих, „неизвештачених“ бечких концерата конципирао је, како је сам забележио, као „срећну средину између оног што је прелако и онога што је је претешко“.
Новосадске музичке свечаности затварају се вечерас концертом познатог пијанисте Симона Трпческог, који ће са кларинетистом Хиданом Мамудовим, виолинистом Александом Краповским, Виолончелистом Александром Сомовим и перкусионистом Влатком Нушевим представити пројекат „Македонисимо”. „Моја идеја је била прилично јасна: да ова музика треба да комуницира са онима који нису са ових простора. То дакле мора да буде савремен и модеран музички израз са свим утицајима и знањима кроз музичку историју. Композитор Панде Шахов је апсолутно препознао ту моју идеју и веома смо блиско сарађивали на реализацији овог пројекта. Урадили смо 80 минута музике, где је приказана аутентичност и моћ македонског мелоса”, рекао нам је Симон Трпчески. Концерт почиње у 20 часова у Синагоги.
М. С.
Управо наведене особине дошле су до изражаја у Зурковићевом , и од раније познатом, стилски веродостојном извођењу Моцартове музике. Суптилан удар, префињено фразирање и минуциозно динамичко нијансирање, лакоћа музицирања и права лепршавост у доношењу украса, красили су уметниково шармантно предавање. Његово пажљиво вођење кроз природну уравнотеженост дела које до трећег варијационог става тече без и једног застоја, усклађено с посвећеним усмеравањем сјајног концертмајстора Сретена Крстића (који је изванредно одржавао склад између гудачког ансамбла и клавира), резултирало је уметничком креацијом и доживљајем најчистије тонске лепоте.
Од времена настанка (1944/45), нажалост и данас животно актуелне, дубоко рефлексивне и трагичне Метаморфозе за 23 солистичка инструмента Рихарда Штрауса, инспирисане разарањем културних споменика у Немачкој и Аустрији пред крај Другог светског рата, изведене су на сва три концерта. Прилагођена саставу Загребачких солиста у различитим комбинацијама, интерпретација је већ у напрегнутим луковима иницијалног Адађа стварала сонорност енормно увећаног, у сваком детаљу изузетно флексибилног гудачког квартета. Подстрек за поступни развој у интензивну и изванредно згуснуту, али и веома економичну тонску слику, мајсторски испреплетених линија, дао је изразити ламентозни соло топло озвученог виолончела, којем су се убрзо придружиле изражајно упечатљиве виоле, с познатом темом из Бетовенове Ероике.
Осећање чежње и резигнације, осим с овим својеврсним посмртним маршем, повезано и с цитатима неких Вагнерових мотива, али и наслов дела као објаве његовог структуралног програма, Загребачки солисти су изражавали истицањем сталног тематског преображавања, уверљиво чувајући основну идеју живом и нетакнутом. Непрекидно растући до снажног и енергичног Алегра, конституишући музички ток Метаморфоза, од почетног тематског наговештаја и расцветавања, до коначног, искристализованог упоришта (с подсећањем на почетак), велики уметници гудачких инструмената, предвођени управо магичним духовним вођством свог поштованог концертмајстора Сретена Крстића, опчинили су занесене слушаоце потпуно нестварном звучном чаролијом сасвим изузетне врсте.
Марија Адамов
