КОМАД ДАРКА ЦВИЈЕТИЋА ВЕЧЕРАС ПРЕМИЈЕРНО У „СВИЛАРИ” Правда је сувишна у свету бола
У Културни центар Војводине „Милош Црњански” вечерас ће премијерно бити изведена драма „Бројала сам“, настала на темељу још необјављене прозе Дарка Цвијетића.
У овом ауторском пројекту редитеља Игора Павловића, реализованом у продукцији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, играју Соња Дамјановић, Диана Коленц, Александра Павловић, и Золтан Молнар.
– Зло је одсуство саучешћа, речи су Г.М. Гилберта, главног психолога у нирнбершкој судници касних четрдесетих година прошлог века – подсећа писац Дарко Цвијетић, аутор култних књига „Шиндлеров лифт”, „Ноћна стража” и „Што на поду спаваш”. – Борхес се у једном разговору изненада сетио Алмафуертеовог стиха: Нежно милујем сваког гмизавца, правда је сувишна у свету бола... Свет у којем деца плачу због ужаса одраслих или умиру од глади, свет у којем се цакле крваве канџе младих лавова у игри око умируће срне прштећег врата - то бола је свет, без саучешћа и загрљаја. Као да недостаје бог Ивана Карамазова, насмејан и присутан чак и када пролази коњска запрега у Торину а кочијаш немилосрдно шиба… Да, храбар бог. Треба имати храбрости за бити такав бог. Али и Лазарове храбрости, да за њега устанеш од мртвих. Моје реченице дозивају га, скривеног у очима двају девојчица.
А редитељ Игор Павловић се надовезује, појашњавајући да ова представа није покушај да се објасни злочин.
– Није ни осуда, ни опроштај, ни молитва. Бројала сам је текст о ранама које се не виде, крику који се не чује. О траумама које се преносе ћутањем. О телу које памти оно што би душа да заборави. Мајка, Киша и Радост, су сенке једне породице, сенке рата, сенке тишине. Ту је и Отац – присутан у одсуству, у коми, у кривици, у покушају да заборави. Нико не говори истину до краја. Нико, али је сви знају – наводи Павловић, додајући да је представа „фрагментарна, препуна пукотина – „као сећање, које се боји да проговори“. – Све је одјек. Све је оно што остаје кад се злочин заврши – а не заврши се никад. Театар не мења свет. Али може да нас примора да гледамо тамо где смо навикли да скрећемо поглед. И да, можда, осетимо, да ћутимо заједно с њом. Не из страха, већ из поштовања према онима чији глас још нисмо чули.
Представа почиње у 20.30 часова а улаз у „Свилару” је слободан.