РОМАН ЧИЛЕАНСКЕ КЊИЖЕВНИЦЕ АНДРЕЕ ЈЕФТАНОВИЋ ПРЕДСТАВЉЕН У „ПАВЛУ БЕЉАНСКОМ” Јединствени сензибилитет балканско-јеврејског наслеђа
Књига „Ратна позорница“ чилеанске књижевнице Андрее Јефтановић представљена је у петак увече у Спомен-збирци Павла Бељанског, у оквиру 58. Међународног конгреса американиста ИКА2025 у Новом Саду, који је овом промоцијом завршен.
О књизи Андрее Јефтановић, коју је објавила Академска књига, говориле су: Ксенија Билбија (САД), преводитељка и професорка на Универзитету Висконсин Медисон, докторка филозофије Мариа Хосе Пунте (Аргентина), Бојана Ковачевић Петровић (Србија), ванредна професорка на Одсеку Ибероамеричких и италијанских студија Филозофског факултета у Новом Саду, преводитељка и овог разговора на шпанском језику, као и ауторка.
Андреа Јефтановић је рођена у српско-јеврејској породици. По очевој линији је из сарајевске породице Јефтановић, која је 1941. морала да напусти земљу. Дипломирала је социологију и докторирала хиспанску књижевност на Универзитету Калифорније, Беркли. Професорка је на Катедри за лингвистику и књижевност Универзитета у Сантјаго де Чилеу. Ауторка је седам књига прозе и есеја.
„Језички рафинисани роман Андрее Јефтановић „Ратна позорница“, на чијој насловници се налази илустрација Љубице Цуце Сокић из циклуса „Шаљиви цртежи“, из фонда Спомен-збирке Павла Бељанског, прожет је одблесцима светлости, сенкама прошлости и ратним сећањима. У драмско-филмској структури своје несвакидашње прозе, ауторка кратким сценама води читаоца кроз снове, кошмаре, интензивна осећања и интелигентне унутрашње гласове главне јунакиње, која покушава да докучи своју југословенску прошлост и чилеанску садашњост. Кроз драмску свест о сложеном пореклу своје породице, политичкој неизвесности и личним несугласицама своје протагонисткиње, Андреа Јефтановић снажним прозно-поетским стилом промишља сопствени идентитет и открива интимне ране једног времена“, указује издавач ове књиге. Овај роман добио је четири престижна признања: Прво место на Књижевним играма Габријела Мистрал, Награду за најбољи роман објављен у Чилеу, Посебно признање у оквиру Општинске награде за књижевност и Награду Пен Транслатес 2020.
Како је у разговору о овој књизи описала професорка Ксенија Билбија, Андреа Јефтановић је једна од бунтовница с разлогом. „Нашег порекла, а истовремено „црна овца“ чилеанске књижевности. Забрана неких њених књига у САД и Немачкој, будући да се бавила темама које су осетљиве, показује колико је то значајно, и такође исказује чињеницу, и вечиту дилему коју неки читаоци не успеју да превазиђу, да уметничка и вануметничка реалност нису једно те исто, и да писање о педофилији није исто што и чин педофилије“.
Биографија Андрее Јефтановић, по речима Ксеније Билбије, приповеда да је она ћерка оца који је Србин, и мајке бугарско-јеврејског порекла, те да у свом делу има одјеке тог идентитета, у којем се преплићу културе. То балканско-јеврејско наслеђе, по речима Ксеније Билбије, присутно у њеној прози, даје јединствену сензибилност, када је реч о истраживању породичних односа, сећања, сексуалности и колективних траума.
Мариа Хосе Пунте приметила је да је у литератури Андрее Јефтановић присутна носталгија, али не она из деињства. Овде је присутна друштвена неправда, траума као део романа, који је преплављен визуелним аспектима, указала је Марија Хосе Пунте, додајући да је, као неко ко се бави видеом и филмом, то морала да истакне.
Како је подсетила Бојана Ковачевић Петровић, Андреа Јефтановић је ову књигу написала пре него што је почела да долази на Балкан, дакле интуитивно, када још није знала како овај део света заиста изгледа, али га је сањала, а понекад имала и кошмаре.
- Ова књига је пуна утвара и сећања, није аутофикција, и требало је превести емоције на непознат језик. Пуно тога сам утврдила тек касније на овим путовањима. Иначе то радим, прво пишем фикцију, па онда есеј, увек ми је то редослед. Наиме ја сам 1997, после рата, била кратко овде, онда сам се вратила 2002. након што је ова књига објављена, и све ми је било фрагментарно, јер сам долазила и одлазила. Али, сада долазим у континуитету, и заправо и даље ову књигу пишем. Стално нешто додајем. Мислим да ми је то судбина, а опет, Балкан је саставни део живота, и јако сам срећна што сам опет овде и што је Балкан део мог колективног сећања – рекла је Андреа Јефтановић, и поменула да сваки пут када дође, наилази на нова документа, нове предмете породице Јефтановић, како у Босни тако и овде, и да није ни сањала да би то могло да се деси, када је писала ову књигу.