УЗ ОДЛАЗАК МАТИЈЕ ДЕДИЋА (1973 – 2025), УВЕК ДРАГОГ ГОСТА НОВОГ САДА Живот уз црно-беле дирке
Изненада је животну и музичку сцену напустио један од најпризнатијих џез пијаниста са ових простора, композитор и аранжер Матија Дедић.
Рођен је 2. марта 1973. године у Загребу, где је завршио Средњу музичку школу „Ватрослав Лисински“. Окружен музиком, уз родитеље, легенде југословенске сцене – Габи Новак и Арсена Дедића – већ са пет година почео је да на клавиру свира класичну музику.
Током каснијег школовања освојио је мноштво награда на разним такмичењима бивше велике државе, да би после завршене средње музичке школе 1991. у Грацу уписао џез академију. Истовремено, приватне часове имао је код Johna Taylora, Hala Galpera, Billa Dobinsa i Barrya Harrisa. По дипломирању враћа се у Загреб и убрзо стиче велики углед на хрватској и регионалној музичкој сцени.
Током тих година свира са властитим саставом под називом Болиерс Qуартет, са којим прати велике џез музичаре као што су Benny Golson, Kenny Burrell, Roy Haynes, José Feliciano … У то време наступа са Тамаром Обровац и њеним квартетом, а пред нови миленијум оснива и сопствени трио који изводи његова ауторска дела. У годинама које су уследиле пише музику за телевизију и позориште, наступа са популарним музичарима као што су Зоран Предин, Џибони, Масимо Савић, Оливер Драгојевић, као и са својим родитељима...
Свирао је у готово свим земљама Европе као и у САД, Аргентини, Бразилу, у Африци, на фестивалима у Новом Саду (Номус и Новосадски џез фестивал), Копенхагену, Штокхолму, Сан Себастијану… и то са великим музичким именима као што су Бошко Петровић, Alvin Queen, Martin Drew, Marc Murphy Band, David Gazarov, Gianni Basso, Miles Griffith, Onder Fokan, Jean Louis Rassinfosse, Tomi Emanuel, Lenny White, Kendrick Scott, Jim Madison, Jeff Ballard, Vicente Archer, Buster Wiliams, Larry Grenadier, Salvatore Maiore, Бојан Зулфикарпашић, Васил Хаџиманов...
Албум посвећен преминулом оцу, „Матија свира Арсена“, из 2015. године проглашен је најбољим и истовремено је био најпродаванији албум у Хрватској, а критичари су сагласни да се ради о једном од најбољих инструменталних дела на овим просторима последњих двадесетак година. Велика је Матијина оставштина и то се, како вели и критичар Александар Драгаш, не би смело заборавити, а онима који су ценили његов рад остаје жал што никада нећемо чути све оно што би овај врхунски музичар и уметник још компоновао, аранжирао, одсвирао и снимио.