Овај међународни пројекат, који су развили и воде Архив и НВО Тераформинг из Новог Сада, отворен је лајв-стрим обрађањем на Фејбуку водећих људи ових двеју кућа, др Небојше Кузмановића и Мишка Станишића, и потом емитовањем филма на којем су сабрани видео прилози више од 30 експерата из различитих земаља, од САД и Израела, Немачке и Мађарске, до Норвешке и Србије. Сам пројекат је део програма Нови Сад - Европска престоница културе, а реализоваће се у наредне две године кроз низ скупова, конференција и радионица, с тим да је овако необичан почетак последица пандемије корона вируса и чињенице да потемнцијални учесници нису били у могућност да се окупе у Новом Саду у сусрет 22. априлу, Дану сећања на жртве Јасеновца.
Директор Архива др Небојша Кузмановић подсетио је на чињеницу да се међу 45 милиона докумената, од 12. века на овамо, налази обимна грађа која сведочи о страдању Срба, Јевреја, Рома, Словака и других народа на овим просторима.
Наша установа има обевезу да та документа чува, али и да их презентује. У том смислу смо и направили овај јединствени пројекат, рекао је др Кузмановић.
Како је додао, ово је најбољи начин да се покаже да архиви нису неке инертне установе, које у старим зградама чувају неке прашњаве папире, односно да се путем нових медија покаже колики је значај архивске грађе за појединце, за друштвене групе и читаве народе”.
Највећи део архивске грађе, која се чува под кровом Архива Војводине, а односи се на Холокауст, налази се у фонду Ф183 "Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача у Војводини”. Изузетан значај ове грађе условио је настојање Архива Војводине да се она дигитализује, те публикује и популарише. Тако је Архив лане објавио књигу о депортацији бачких Јевреја 1944. године, а за ову годину је, како је потврдио др Кузмановић, планирано објављивање превода књиге на енглески језик. Није такође згорег напоменути да је Архив потписао са Меморијалним центром Јад Вашем из Тел Авива споразум о сарадњи, чији је циљ дигитализација целокупне грађе која се односи на Холокауст а налази се у фонду Ф 183.
По речима Мишка Станишић, чување и идентификовање трагова Холокауста у историјским архивима од изузетног је значаја.
У том контексту смо и развили пројекат који повезује очување и идентификацију релевантних материјала из архива са едукацијом. На том фону, уз помоћ међународних експерата покушаћемо да дефинишемо методологију како да у локланим архивима развијемо нешто што се зове архивска педагодија., односно да иза овог пројекта у свим тим архивима остану одељења за едукацију, где ће фокус бити на локалној историји. Јер чувањем сећање на све жртве и бригом да се то сећање не искривљује, чинимо да оно буде темељ едукације младих генерација како се таква злодела никада више не би поновила, навео је Станишић.
М. Стајић
