Језикоманија: Бо­ли бол

Хте­ли-не хте­ли, че­сто ко­ри­сти­мо име­ни­цу бол...

А ког ро­да је име­ни­ца БОЛ? Мо­же би­ти име­ни­ца жен­ског ро­да - ка­да се го­во­ри о „на­кна­ди за пре­тр­пље­не ду­шев­не бо­ли“. Ина­че је му­шког: „Тај бол у гру­ди­ма ука­зу­је на...“

Зна­чи, БОЛ мо­же би­ти и му­шког и жен­ског ро­да. Не­зва­нич­но, жен­ска ва­ри­јан­та је „пе­снич­ки­ја“, та­ко да се те­шко мо­же упо­тре­би­ти у на­уч­ном или ад­ми­ни­стра­тив­ном сти­лу.

Се­ти­те се пе­сме „Ти си сав мој бол“ где је бол у му­шком ро­ду, и уоби­ча­је­на фра­за „ду­шев­на бол“ где је у жен­ском...

И име­ни­ца ДО­БА је не­где сред­њег, а не­где жен­ског ро­да. „У до­би од... де­ца су нај­о­се­тљи­ви­ја“. Ка­да се го­во­ри о ста­ро­сти обич­но је жен­ског. У дру­гим слу­ча­је­ви­ма ни­је. Ни­ко не ка­же „го­ди­шња доб“.

ДО­БА се у да­на­шњем је­зи­ку ме­ња као име­ни­ца сред­њег ро­да: том до­бу, тим до­бом итд. У мно­жи­ни, уме­сто ДО­БИ­МА бо­ље је упо­тре­би­ти дру­гу реч: ВРЕ­МЕ­НИ­МА, РАЗ­ДО­БЉИ­МА, ПЕ­РИ­О­ДИ­МА. 

И јед­на за­ни­мљи­вост: Име­ни­ца ДО­БА је је­ди­на име­ни­ца сред­њег ро­да ко­ја се за­вр­ша­ва на „а”.

На­та­ша Мир­ко­вић