У последње време турске су на сваком каналу. У српском језику постоји више од 8.000 турцизама, а, да подсетимо, турцизми су речи преузете из турског језика.
Много је турских речи у српском језику: дућан, хајдук, кеса, џеп, шећер, бекрија, бећар, дуван. Као и боја, бубрег, лимун, бадем, мајмун, шал, памук, сапун...
Турски је утицао на српски више него иједан други језик. Речи као што су: јорган, кафа, кафана, кашика, ракија, чарапа, пара, боја, пекмез, кајмак, сарма, чардак, капија, баксуз, комшија, речи су за које у српском нема еквивалента јер их осећамо као своје.
Ипак, многе речи су временом попримиле другачија значења од изворног, па „сијасет“, који изворно значи „политика“, у српском језику означава „много“, „велики број“. Мало људи зна да „јатак” (онај који скрива хајдуке) у изворном значењу заправо је „кревет“, „постеља“.
Турцизми су такође ушли у свакодневни живот па тако једемо сарму, бурек, пилав, ћевапчиће, пијемо чај, ракију, кафу, сладимо се баклавом, тулумбама. На столу је ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир. А у кући сандук, мердевине, ћилим, фуруна. Пред кућом је капија, а на крову оџак. На крају сокака је и ћорсокак, душманин не може бити ортак, а јавашлук у комшилуку чист је баксузлук.
И што би рекао писац Зоран Петровић „Језик је створ, млад и матор истовремено”.
Н. Мирковић
