ЈЕЗИКОМАНИЈА: Митровчани и Паланчани

У прошлој Језикоманији било је речи о етницима, тј. о томе како називамо становнике појединих места у Србији. Следи наставак приче.
natasa mirkovic SUS
Фото: Дневник/ С. Шушњевић

Становници оних области, села и градова који имају два или три члана у свом називу праве велику конфузију. За становнике Сремске или Косовске Митровице користи се назив Митровчани, Митровчанке. И у осталим примерима углавном се користи други члан у називу места за извођење имена становника.

Осим Паланчанина и Паланчанке становници Бачке или Беле Паланке могу се према „Правопису српског језика” називати и Бачкопаланчани односно Белопаланчани.

Мештани Нове Вароши су Нововарошани и Нововарошанке. Становници Нове Градишке су Новоградишчани, а не Новоградиштанци, Криве Реке – Речани (локални назив) или Криворечани.

Мештани Бачког Петровог Села остаће управо то – становници Бачког Петровог Села, не, како би по аналогији требало да гласи,  „Бачкопетровосељани”.

Становици Баната су Банаћани, Срема Сремци, али Бачке Бачвани. Срби крај Зете су Зећани и Зећанке, крај Неретве Неретљани и Неретљанке.

Срби са Косова се с правом љуте кад их у осталим крајевима Србије називају Косоварима и Косоваркама, они су Косовци и Косовке.

Реч „Косовар” је албански облик који се у нашем народу сматра погрдним.

Н. Мирковић

EUR/RSD 117.1205
Најновије вести