Али ми ћемо поново да се „боримо” против страних речи у нашем медијском простору... Или је то употреба стандардног језика или коришћење разговорног, свакодневног језика?
Не знам да ли сте приметили, али на нашој телевизији (бар неким) се тежи употреби домаћих речи, било о којој области да се ради. Узмимо нпр. емисију о аутомобилизму САТ која се емитује на РТС-у. Врло гледана емисија и у њој никад нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник, итд.
Како кажете: „Пукла ми гума!” мислите на пнеуматику. Лично, појам „пнеуматика” везујем за све друго само не за аутомобилску гуму!
У нашем речнику ГЕПЕК је туђица (страна реч) за ПРТЉАГ. ПРТЉАЖНИКА нема као одреднице (има „пртљажница”, али то је домаћа реч за гардеробу). Али, признаћете, пртљажник је сасвим одговарајући српски израз за гепек.
И, закључујем, изрази који спадају у стручну терминологију, а довољно су препознатљиви и изван ње, немају разлога да остану запостављени у свакодневном говору.
Користите, ако сте возач или имате возача у породици, реч ШИБЕР! То вам се у српском језику зове КРОВНИ ПРОЗОР!
Наташа Мирковић
