Да бисте схватили откуд ова два облика императива, прича за тренутак мора да се врати у далеку прошлост српског језика.
Глагол СЕСТИ је некада гласио СЕДТИ. Баш зато је његова инфинитивна основа СЕД-, а не СЕС-. Овај глагол се мењао по такозваној првој глаголској врсти и његова промена данас звучи чудно и неправилно: у презенту: ЈА СЕДЕМ (а не ЈА СЕДИМ), ТИ СЕДЕШ (а не ТИ СЕДИШ) итд.
Сугласничка група ДТ прешла је у групу ДС; тако смо од СЕДТИ добили СЕСТИ. Исто то се десило и с глаголима ПАСТИ (некада је било ПАДТИ), ПРЕСТИ (некада је било ПРЕДТИ) и слично.
Како је време пролазило, ови глаголи су се почели мењати по трећој глаголској врсти (са НУ, НЕ у основи), па се уместо дотадашњег правилног глагола СЕДЕМ могло чути СЕДНЕМ; исто тако и СЕДНИ уместо до тада правилног СЕДИ.
Глагол СЕСТИ се данас мења по два конјугацијска обрасца. Императив глагола СЕСТИ, дакле, може гласити и СЕДИ (седите, седимо) и СЕДНИ (седните, седнимо).
Седи... пардон, седни, пет!
Н. Мирковић
