С обзиром на то да се инфинитив у српском језику не употребљава с предлозима, ова конструкција је граматички неисправна.
Ипак, мишљења су подељена и међу језичким стручњацима. Једна група сматра да треба избегавати неправилне, а устаљене конструкције: за понети, за појести, за попити, за не веровати, за полудети итд.
Са друге стране, има оних који сматрају да су овакви и слични устаљени изрази одраз спонтане тежње да се попуни недостатак у језичком систему, да је овде реч о језичкој економији, а не о неписмености као таквој, и да овакве конструкције не треба окарактерисати као неписмене нити их одбацити по сваку цену.
Да резимирамо: Уз глаголе у српском језику не стоје предлози, те овакви и слични примери с предлогом ЗА и ИНФИНИТИВОМ ГЛАГОЛА нису у духу српског књижевног језика и треба их замењивати неком другом конструкцијом.
Кафа „да понесем”, „за успут”, „за ношење” – можда рогобатно звучи, утолико више јер смо навикли на „за понети”, али је – исправно.
Н. Мирковић
