Народни музеј: Неистине ССП о нестанку седам дела из збирке
БЕОГРАД: Народни музеј данас је саопштио да су неосноване и неистините тврдње Странке слободе и правде (SSP) да је "током ревизије обављене крајем 2020. године у Народном музеју, установљено да чак седам дела која су prеthodno размењена, нису пронађена и то само из једне збирке од”, како су навели из ССП, “скоро 50 збирки у које су разврстана сва дела из Народног музеја".
"Народни музеј у Београду осуђује изношење неистина и неоснованих тврдњи, указујући на чињеницу да је једини тачан податак изнет у саопштењу Странке слободе и правде „информација“ да је ревизија музејских збирки делом реализована крајем 2020. године", саопштили су из ове установе.
Како се наводи, "о степену необавештености, која је могла бити пренебрегнута једноставном посетом интернет презентације Народног музеја у Београду, сведочи и чињеница да се у саопштењу наводи да се културна добра у Народном музеју у Београду чувају у 50 збирки”, а не “у оквиру 30 систематизованих збирки”.
ССП је prеthodno саопштила да се "међу седам дела из Збирке српског сликарства 18. и 19. века која су prеthodno размењена и касније нису пронађена, налазе вредан портрет Лазе Костића, који је насликао Урош Предић, као и портрет Јосифа Панчића који је насликао Ђорђе Крстић”.
"Поред ових, нису пронађена дела Павла Симића, Целестина Медојевића и Новака Радоњића, а два дела Уроша Кнежевића уступљена су разменом Етнографском музеју у Београду", саопштио је Ресорни одбор за културу Странке слободе и правде.
Поводом ових тврдњи, Народни музеј поручује да је још у публикацији Народног музеја у Београду, Збирка српског сликарства XVIII и XIX века, аутора Петра Петровића објављеној 2020. године на страни 527, у додатку под називом Дела која се више не налазе у Збирци - према Каталогу српског сликарства XVIII и XIX века (1987) наведено:
1. ЂОРЂЕ КРСТИЋ (1851 - 1907) Портрет Јосифа Панчића, 1902. Уље на платну Напомена: украдена са покретне изложбе Народног музеја „Портрети знаменитих личности у српском сликарству 19. века“ у Новом Пазару 1988. године.
2. УРОШ ПРЕДИЋ (1857 - 1953) Портрет Лазе Костића, 1906. Уље на дасци Напомена: украдена са покретне изложбе Народног музеја „Портрети знаменитих личности у српском сликарству 19. века“ у Новом Пазару 1988. године.
3. ПАВЛЕ СИМИЋ (1818 - 1876) Милица Стојадиновић - Српкиња, око 1950. Уље на платну Напомена: украдена са покретне изложбе Народног музеја „Портрети знаменитих личности у српском сликарству 19. века“ у Новом Пазару 1988. године.
4. НОВАК РАДОНИЋ (1826 - 1890) Лукијан Мушицки (реплика по Павелу Ђурковићу), 1858. Уље на платну Напомена: Није затечено приликом ревизије и примопредаје Збирке 2001. године.
5. МАТО ЦЕЛЕСТИН МЕДОВИЋ (1857 - 1920) Пејзаж, око 1905. Уље на картону Напомена: Није затечено приликом ревизије и примопредаје Збирке 2001. године.
1. УРОШ КНЕЖЕВИЋ Мушки портрет, 1849 -1850 Уље на платну Напомена: уступљено разменом Етнографском музеју у Беоргаду 2015 (Уговор о размени културних добара, број 61/1 од 12.01.2015)
2. УРОШ КНЕЖЕВИЋ Порет жене у српском, око 1850. Уље на платну Напомена: уступљено разменом Етнографском музеју у Београду 2015 (Уговор о размени културних добара, број 61/1 од 12.01.2015)
"На основу наведеног, очигледно је да Народни музеј у Београду делује професионално и отворено и да ни на који начин не може бити речи о „губљењу и не проналажењу дела“, наглашава се у саопштењу Народног музеја.
Још се каже да је " публиковање културних добара и документарне грађе један од видова основне програмске делатности захваљујући којој су културна добра која се чувају у збиркама Народног музеја у Београду и све релевантне информације о њима доступни заинтереосванима грађанима".
Такође, у случају размене културних добара, подсећа се на члан 120. Закона о културним добрима којим је дефинисано да „установе заштите међусобно могу размењивати покретна културна добра ради образовања целине фондова или збирки“, на који начин је поступао и Народни музеј у Београду, прецизира се у саопштењу.