clear sky
11°C
12.10.2024.
Нови Сад
eur
117.0333
usd
106.997
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ОД УТОРКА ИЗЛОЖБА ЂЕРЂА МОРА У ГАЛЕРИЈИ „ФОРМА” Папир и водени знак

12.08.2024. 10:52 10:55
Пише:
Фото: pixabay.com

Изложба “Папир и водени знак” Ђерђа Мора, биће отворена у уторак 13. августа у 19 часова у галерији “Форма” (Илије Огњановића 3) Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).

- Изложба приказује свет папира, где и када је изумљен, како је израђиван кроз историју, откада и зашто лист папира садржи водени знак. То је свет структуре папира, његове израде, означавања, украшавања и употребе. Свака линија на папиру, која је остала као знак технологије његове израде, представља нам уједно пут ка овом свету и траг у откривању његових тајни: простора и предела, речца и воденица, звиждука ветрова и ветрењача, заната и мајстора, производње и продаје, технике и уметности - указује др Здравко Рајчетић.

Управо 2024. обележава се 530 година од најстарије српске и јужнословенске инкунабуле, подсећа Здравко Рајчетић. У штампарији Црнојевића на Цетињу 1494. публикован је Октоих првогласник. Штампан је на венецијанском и ломбардијском папиру, црном и црвеном бојом, ћириличким писмом, уз употребу иницијала и заставица. На изложби значајно место управо заузимају водени знаци из овог драгоценог издања, у примерцима које чувају националне библиотеке у Србији. 

- Водени знак, искључиво европски проналазак, био је мерило квалитета и порекла папира. Бренд млина у којем се папир израђивао. И управо у тој особини заштитне марке, излази из скривености, још једном, преображујућа природа воденог знака. Као што је некада преобратио занат у уметност, тако је у 20. веку проширио уметност у науку, у филигранологију - напомиње Здравко Рајчетић.

Као стручњак, који се цео свој радни век бавио прометом и набавком папира, тек одласком у пензију, и следом околности у којима у породичној оставштини  налази већи број старих докумената, који су били исписани на ручно израђеном папиру, Ђерђ Мор почиње да истражује ту област. Стручно се усавршавао на „Академији за папир”, чији је оснивач Музеј папира у Дунаујварошу (Мађарска). Након тога почео је да обавља стручне експертизе. Мор је као филигранолог и данас ангажован од стране значајних институција културе у Србији. 

Н. П-ј.

Аутор:
Пошаљите коментар