Једно од значајних је Борђош крај Новог Бечеја чије истраживање је почело у пролеће 2014. године као резултат сарадње између Музеја Војводине у Новом Саду и Института за праисторију и рану историју „Кристијан Абрехтс“ Универзитета у Килу у Немачкој.
Међутим, понекад не умемо да ценимо богатство које се крије под војвођанским ораницама. Из Музеја кажу да је неопходно Борђош ставити под заштиту и тако спречити даље уништавање пошто су оштећења настала пролетос када је локалитет раскопан целом дужином због изградње система за наводњавање. Велики ров прокопан у ширини од 1,2 метра и дубини 1,3 метра и оштетио је десет каснонеолитских објеката.
Како објашњава директорка Музеја Војводине мр Тијана Станковић Пештерац, реч је каснонеолитско налазиште потиске културе на којем је откривено насеље са системом ровова које се простирало на око 40 хектара.
- Борђош је у неолиту био град са капијама и 112 кућа, а археолози су на површини земље пронашли бројне делове керамичких посуда, различите камене алатке и мноштво животињских костију – појашњава Тијана Станковић Пештерац дођући да је свако ископавање доносило нова питања и загонетке. - У широј области пронађени су трагови живота од старијег неолита до средњег века, али је пажња истраживача усмерена на насеље у којем су пре 7.000 година живели становници потиске културе који су били у сталном додиру са становницима насеља винчанске културе, која се простирала на деловима садашње Србије, Северне Македоније, Румуније и Босне и Херцеговине.
Локалитет се налази на обрадивој површини и непрестано је изложен уништавању због обраде земље. Како објашњава наша саговорница први културни слој налази се плитко – од дубине од свега 30 до 40 центиметара и на ораници се сваке године прикупи обиље керамичких фрагмената, окресаних и глачаних алатки, животињнских костију. Током прве године истраживања, са површине је прикупљено чак 250 килограма делића, што указује да се локалитет због радова постепено уништава.
- Додатни разлог значаја Борђоша је што је од 2014. до 2019. године пронађено насеље са 113 изгорелих каснонеолитских кућа правоугаоног облика – истиче Тијана Станковић Пештерац. - Насеље је имало неколико фаза градње од којих је прва подразумевала насеље уоквирено системом ровова, а друга насеље које се налазило на нешто нижем терену, и које је такође било уоквирено рововима са седам капија окренутих ка унутрашњости. Овакав распоред кућа и организација насеобине карактеристична је за неолитске културе на истоку (Украјини – Трипоље култура), односно објекти су централно распоређени што ово налазиште чини посебним.
У његовом ближем окружењу, по ободима лесног платоа на којем је Борђош смештен налази се још 23 археолошка локалитета из различитих периода – од раног неолита и страчевачке културе до средњег века.Током истраживања, а и пре, пронађен је велики број значајних открића попут раоника (лемеш) за рало и вага из бронзаног доба које се налазе на сталној поставци Музеја. Последњих година нађено је обиље другог материјала – керамичког, који носи одлике винчанске и потиске културе, камених алатки – окресаних и глачаних, велики број животињских костију и нешто алатки од рога (попут удица и харпуна), дечја звечка. С обзиром да је у јеку туристичка и сезона годишњих одмора грађни који одлуче да се уместо Јадранског, Јонског или Егејског мора упуте у војвођанске равнице ради одмора у Музеју Војводине у срцу Новог Сада (Дунавска 35) могу да виде на хиљаде експоната и открију тајне Борђоша и барем део богате историје и културе ових простора.
Силвиа Ковач
