Мада на крају десетог албума, и крају серијала “Торњеви…”, часни витез Емар од Боа-Морија, управо када му се рађа син, гине у одлучном боју, надомак свог замка и торњева Боа-Морија који су “најлепши и највиши који постоје у хришћанским земљама!“, повест ни изблиза није готова. Гени племенитог и праведног витеза преносе се на његове потомке и одређују њихову судбину, идеале за које ће се борити и страдати, вођени усудом (или прародитељским грехом?) од кога не могу побећи а који носе као жиг срама (или поноса) кроз своје животе да би га предали следећој генерацији. Ова је, колико фаталистичка толико и романтичарска идеја, преточена у самосталне приче из различитих епоха људске историје и смештена широм Европе а потом и остатка света. Аутор сценарија је Херманов син Ив Х. а албуми “Боа-Морија” излазили су нередовно, са краћим или дужим паузама. Албум “Боа-Мори 4”, у тврдом повезу и пуном колору, садржи три приче-епизоде: “Асунта” (оригинално објављено 1998, четири године после објављивања “Оливијеа”, последњег албума “Торњева”), “Родриго” (2001) и “Луда Грета” (2006).
Место дешавања “Асунте” је острво Сицилија, године 1281. на коме се окупаторски Анжуји немилосрдно боре са “непокоренима”, слободарским сељацима које предводи риђокоса Кончета. Бруталан сукоб професионалне војске са голоруким становништвом и побуњеницима, сукоб Емара са припростим а суровим витезовима без имало части, док на хоризонту кључа вулкан Етна (кога острвљани зову “онај који се никад не одмара”), позадина су за две интимне драме – страсну љубав која се претворила исто такву мржњу окупатора, витеза Алгерана и ватрене Кончете и тиху, забрањену али судбоносну љубав странца Емара и богаташке кћери Асунте, која се окончава њиховим заједничким бекством у предвечерје великог устанка у коме ће Сицилијанци уништити окупаторе. Дешавање се, потом, сели у Гренаду, Шпанију из 1325. у рат поборника и противника краља Алфонса и прати младог Родрига, који спасава живот свом тешком болесном оцу Хоакину. Младић почиње да упознаје очаравајуће и узбудљиве тајне муслиманске “Књиге снова” док истовремено сазнаје да он, можда, није прави син свог оца. Пред велики сукоб са муслиманима, појављује се и Хоакинов давно нестали, охоли брат који тражи своја права. Родриго ће из борбе извући живу главу али, дубоко повређен лажима у којима је живео, одбија да се врати на посед који је наследио. Фантазмагоријска прича “Луда Грета” смештена је на почетак ЏВИИ века, у Фландрију којом влада дубока мржња између католика и лутеранаца. Појава велике количине златника покреће низ издаја, хапшења од стране инквизиције и спаљивања наводних криваца и неверника. Новац бива скривен па откривен, украден и предат Хугу, бизарном створу тајанствених моћи, да би дошао до Емара који га је узео како би повратио своје имање. Витезу помаже млада девојка али он ипак умире, а она одлази у непознато… Из прикрајка сва дешавања посматра стари маестро, сликар Бројгел коме се привиђају визије са његових слика.
Приповести Ива Х, својом вишезначном сложеношћу умногоме превазилазе уобичајене, упрошћене стрипске заплете, инсистирајући како на психолошком нијансирању ликова тако и на атмосфери епохе те уверљивости догађаја односно њиховим различитим оценама и проценама које зависе од оних који доносе суд о њима. Овако амбициозан литерарни предложак допустио је Хермановој четкици да се размаше – пошто овде није реч о обојеним цртежима већ о сликама. Сицилијанска и Шпанска прича препуне су сунца и јасних боја, док је Фландрија јесење тмурна односно сурово ледена у зиму (а Херман је у пејзажима начинио неколико омажа класичним белгијским сликарима).
Илија Бакић
