Помоћник министарке културе и информисања Радован Јокић је поменуо разна истраживања и студије које су спроведене међу установама културе и институцијама Србије, а у којима је наведено колико је манифестација и програма отказано због пандемије.
Модератор панела Марина Косановић започела је излагање речима: "имамо културу коју сви волимо и пандемију коју сви мрзимо", а први је о о доласку културе у срце пандемије говорио Александар Станков, директор Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.
Током фебруара ове године добили смо од колега из иностранства информације да је вирус већ кренуо у свету, знали смо да се дешава нешто, и чим су они почели да отказују своје догађаје, знали смо да ствар постаје озбиљна, присетио се Станков додајући да су били принуђени да први пут откажу представу 11. марта и наводећи да је то био шок, а да се онда све ширило као шумски пожар.
СНП је, додао је, имао убрзо културну акцију, снимили су видео за чувену песму “Бела ћао”, што је везано за турнеју ансамбла у Кини, где су им ту песму тражили на бис.
Онда су имали копродукције позоришта из Турске, Италије, повезивали су се иностраним позориштима, а најважније од свега је да су чланови Опере ишли на врата суграђанима.
Певали смо у комшилуку под балконом, носили смо им театар под прозор, у исто време на неколико локација у граду, што је била права герилска акција, да им на тај начин мало улепшамо време у изолацији и карантину, истиче први човек Опере у СНП.
Тема се даље сама наметнула, а то је сеоба живе уметности у неминовни дигитални простор.
Директор Опере припрема пројекат онлајн “Новогодишње приче” за емитовање од 26. до 30. децембра, али како наглашава, неће пустити снимке представа, већ ће се опере одржавати уживо, без публике, само ће их снимати камере и тако ће се директно емитовати, што је бољи избор него само да су пустили готов материјал.
Наравно, никакав екран ни монитор не могу заменити сцену, то нека буде свима јасно, казао је директор Опере.
У међувремену, СНП осваја и млађу публику, која користи друштвене мреже и модерну технологију, и тако су осмислили успешан пројекат “Рок опера” који комуницира са свима на више нивоа, а укључени су и поп хитови.
Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду, говорила је о активностима те установе од поновног отварања 2018, о сарадњи с Комбанк Двораном, о 220.000 посетилаца за две године, о сарадњи са 60 одељења у школама на нивоу ликовне културе и српског језика.
Петар Мраковић, директор Градског музеја у Сомбору говорио је проширењу у новим људима на будућим пројектима, а у дебату су се укључили и глумци Вјера Мујовић и Светислав Буле Гонцић.
Иначе, назив трибине подсећање је на чувену изјаву британског премијера Винстона Черчила у време Другог светског рата: "Ако нема културе, због чега се онда боримо", а која је оставила дубок траг у историји, али и културној политици касније.
