У нашем дијапазону интереса су мање-више све оне теме које се тичу не само међусобних односа Срба и Хрвата, него и карактера српске и хрватске заједнице, не само у Хрватској него и изван ње, рецимо у БиХ, Црној Гори или у Србији, односно Војводини, с обзиром на интеракцију тих заједница, каже проф. др Дејан Јовић, главни уредник „Трагова”.
Он појашњава да је мотив за покретање часописа био двојак - академски и друштвени. Академски се огледа у томе што је закључено да нема специјализованих публикација у којима би се на студиозан и аргументован начин анализирале српско-хрватске теме. Што је, истиче проф. Јовић, штета, јер се о тим темама више него интензивно, и то безмало три деценије, односно од распада СФРЈ, пуно пише у иностранству, пре свега у западним земљама.
И те смо теме хтели вратити кући и кроз часопис покушати придобити академску заједницу да се на њих фокусира. Јер, трагичност је наших академских средина управо у томе што су пропустиле можда једини моменат који ће икада имати да буду у некој теми предводници у глобалим оквирима. Нажалост, уместо да су оне биле те које ће интерпретирати шта се овде дешава, да су се фокусирано, ван дневнополитичких оквира и притисака, бавиле узроцима и последицама распада Југославије, оставиле су тај простор другима, истиче главни уредник „Трагова”.
На том фону је и оцена да је у јавном дискурсу о даље присутан тренд наставка сукоба кроз „креативну” интерпретацију историје, посебно догађаја из деведесетих година прошлог века, као неку нову фазу рата.
Као резултат имамо чињеница да у јавном мнењу доминирају ставови оних који све знају о Србима и оних који све знају о Хрватима а заправо нису никада у животу били у контакту са Србима, односно Хрватима, нити су икада ишта озбиљно читали. А такав дискурс је веома штетан за наше заједнице, посебно за српску у Хрватској, наводи проф. Јовић.
Међу тематима који су обележили први број „Трагова” издвајају се велика историјско-компаративна студија привредног развоја Вуковара, из пера Димитрија Бирача, затим есеј Тодора Куљића о историјском ревизионизму, те чланак о Ненада Моачанина о потенцијалима османско-турске архивске грађе за проучавање историје Срба у Хрватској.
У наредним бројевима - „Трагови” ће излазити два пута годишње, у мају и новембру - акценат ће бити, између осталог, и на културним делатницима, од књижевности и филма до ликовне уметности, који су у двадесетом веку били на раскршћу двеју култура или су се директно њима бавили, попут Крлеже, Андрића, Боре Ћосића, Светлане Велмар Јанковић...
То је веома плуралистичко подручје, при чему има оних који су то прихватали, али и оних који су инсистирали на раздвајању култура, све до језичког пуризма, наводи др Дејан Јовић.
Друштвени, пак, мотив био је у томе да се ојачају интелектуални, а онда и друштвени, српске заједнице у Хрватској, која је веома редукована, како самим бројем, тако и у погледу политичке снаге. Но, и поред тога егзистира неколико веома успешних пројеката који сведоче о присуству те заједнице, од Српског народног вијећа и Архива Срба до листа ’Новости’. У сваком случају, желимо деловати као академски грађани, при чему су обе речи овог појма нама подједнако важне, истиче професор Факултета политичких наука у Загребу.
„Трагови” планирају да покрију најшири могући спектар тема, од економских до културних. Истовремено, намера је и да се сваког месеца организују представљања књига о тим темама, као и разговори о њима, с идејом успостављања сталног дијалога. И, што је још важније, истиче проф. Јовић, како би се створио интелектуални круг који перманентно дискутује о тим темама на озбиљан академски начин. И тиме покуша да утиче на ширу јавност.
Живимо у доба аматерократије, где свако може говорити о свему. Није, наравно, проблем у томе што аматери могу да говоре о свему, већ у чињеници да се не прави разлика између лаика и стручњака. А такав дискурс је доста штетан и морамо пробати да га дајући шансу истинским зналцима за одређену област, наводи главни уредник „Трагова”.
М. Стајић
