Нови, 14. сазив ове бијеналне манифестације, назване по нашем истакнутом сликару и таписеристи Бошку Петровићу, оснивачу Атељеа 61, посвећен је уметности стрипа и ауторима који се исказују у овом виду савременог стваралаштва. Србија и регион су већ читав век средиште уметности стрипа у Источној Европи и она овде има посебно место пре свега по ауторима који нас репрезентују и на светској стрип сцени. Први пут одабрано је да картоне за будуће таписерије ради управо стрип уметници. Атеље 61 колонију реализује у сарадњи са Фондацијом Нови Сад - европска престоница културе.
На овогодишњу колонију, под називом „Хероји свакодневице“, позвано је девет уметника који се исказују махом кроз медиј стрипа: Жељко Пахек из Хрватске, Илија Никчевић из Црне Горе, Радич Мијатовић, Дејан Ненадов, Серјожа Попов, Драгана Купрешанин, Невена Марковић, Бојан Милојевић Астеријан и Ђорђе Миловић из наше земље.
Кординатор овогодишње колоније је Зоран Стефановић, теоретичар, историчар културе и дипломирани сценариста из београдског центра Центра за уметност стрипа. Представљајући ауторе из новог сазива Стефановић указује да су у питању уметници визуелног приповедања разних дијапазона и стилова, од значајних светских имена до најмлађих од којих је сваки радио у свом кључу, духовном и естетском на изазов концепта насловљеног „Хероји свакодневнице“. Желели су при избору да уз квалитет покажу и разноврсност визуелног приповедања у Србији и региону. За одабир теме посвећене скривеним херојима наше свакодневнице Стефановић каже да им је идеја била да се обрати пажња на људе који су око нас као јунаци, али ми још довољно непрепознајемо ту скривену димензију јунаштва, енергије, смисла, етике.
По Стефановићевим речима, визуелно приповедање је најстарија уметност, сами почеци ткања били су везани за визуелну нарацију још у мезолиту и раном неолиту, а средњем веку то је била нормална ствар, таписерије из Бајеа, наше плаштанице и слично. Тако да је ова понуда Атељеа 61 и Фондације уствари враћање једне уметничке форме једном медију који су били спојени хиљадама година па се то мало заборавило. Круна ове колоније биће десет изведених таписерија тканих ручно током наредне две године, а затим је планирано да оне буду представљене на заједничкој изложби, како у нашој земљи тако и у иностранству.
Чувени новосадски стрип аутор Дејан Ненадов, који је афирмацију стекао и на светској уметничкој стрип сцени, каже да су стрип и таписерија на различитим крајевима спектра визуелне уметности. Таписерије су током историје куповали богати људи, аристократија, а стрип углавном деца и сиромашнији. Ненадов подсећа на изложбу таписерија чувеног британског аутора Грејсона Перија, која је пре неколико година гостовала у Новом Саду. Иако су биле инспирисане Хогартовим графикама из 18. века, оне су због дречавих боја и полукарикатуралне иконографије, која није имала пуно везе са Хогартом, подсећале на стрип, тако да је и то можда за организаторе колоније био подстицај за спој ове две уметности, сматра Ненадов. Идеја је, по њему интересантна, јер данас стрип постаје све мање популарна култура и они које то занима су сасвим другачијег профила него ранијих деценија и то би лако могло да се повеже само треба довољно креативне визије.
Невена Марковић, стрип ауторка и илустраторка млађе генерације из Београда каже да на овој колонији има два изазова - како да што боље представи своју идеју, а то је како стигматизујемо, сатанизујемо и одбацујемо људе са менталним проблемима којима је социјална подршка кључна. Ова тема је доста присутна у њеном стваралаштву и њен завршни рад на мастер студијама био је посвећен самоубиству као теми у уметности. С друге стране изазов је како то превести у медиј таписерије са којим се први пут у раду сусреће. Како је завршила графику наша саговорница указује да је сличност утолико што је и на таписерији потребно поједностављивање и свођење форме, због саме израде и ткања. Већ у графици су, како објашњава били истренирани да разликују битно од небитног и свака линија која ништа не значи на папиру, ако је само описна и дескриптивна, је сувишна.
Нови,14. сазив јединствен је због чињенице да се приређује у оквиру припрема града за европску престоницу културе, али и избором стрипа као медија којим се учесници баве. Међународна колонија таписериста један је од најстаријих резиденцијалних програма и јединствен је код нас у таписеријској уметности. За двадесет и три године угостила је преко 70 уметника различитих провинијенција. Картони ових уметника, а потом и таписерије израђене у продукцији ове установе, постали су делом збирке, а тиме и културне баштине нашег града, наводе у Атељеу 61.
Н. Попов
