Подсетимо, 2010. је, у склопу процеса реституције, Епархији враћена Препарандија, али је уз њу ишло и ружно соцреалистичко здање које је седамдесетих година прошлог века никло у кругу црквеног плаца и буквално „налепљено” на стару школу.
Но, сама чињеница да су ови објекти у строгом центру града, свега неколико корака од Еснафског крста на тргу Фо, пружила је прилику да се њиховом адаптацијом обезбеди трајно решење за сталну поставку Музеја Епархије будимске и тиме Сентандреја још више учврсти као особена и по много чему јединствена дестинација српске духовности и културе. Али такав подухват је изискивао огромна финансијска улагања - недохватна Епархији...
– На иницијативу владике Лукијана и захваљујући ангажману управника Музеја мр Косте Вуковића, ипак су по реституцији припремљени детаљни планови обнове Препарандије и тог новог крила, да буду спремни за случај да некако обезбедимо потребна средства – каже за „Дневник” секретар Будимске епархије отац Војислав (Галић). – А онда је у децембру 2016. године Влада Мађарске одлучила да за наше приоритетне пројекте, преко Министарства за људске ресурсе, обезбеди дотацију од 1.607.000.000 форинти, што је више од пет милиона евра. Од тог износа, 650 милиона форинти намењено је управо обнови комплекса Препарандије.
Међутим, у току прошле године је у Мађарској дошло до својеврсног грађевинског бума, који је за последицу имао то да су цене и грађевинске оперативе и материјала скочиле за двадесетак процената, тако да је на тендеру укупна вредност предвиђених радова – а реч је о темељној обнови целог комплекса од готово 1.600 квадратних метара, која подразумева и озбиљне интервенције на фасади „налепка“ како би се и та зграда уклопила у традиционалну архитектуру Сентандреје – домашила 750 милиона форинти. Другим речима, за потпуно затварање финансијске конструкције Епархији у овом тренутку недостаје око 100 милиона форинти, односно нешто више од 300.000 евра...
– Епархија будимска има четрдесет храмова – наводи отац Војислав. – Неки од њих су силом прилика, или неприлика, већ рађени, рецимо када неки кров почне да прокишњава па се некако нађу средства да се то закрпи. И мада су пред нама сада заиста капитални пројекти, ипак остаје још јако много планова, поготово када је у питању унутрашњост тих храмова и брига о веома вредном црквено-уметничком благу, пре свега иконостасима, али и изузетним живописима, попут оног у манастирској цркви у Српском Ковину. Али надамо се да ћемо, захваљујући и разумевању мађарске државе и владе, у времену пред нама правити видне помаке и на том плану...
– Реч је о капиталној инвестицији и у том смислу постоје одређена очекивања од матице Србије, па се Епархија будимска за помоћ обратила и Министарству културе и јавног информисања Владе Србије. И сад чекамо одговор – наводи отац Војислав. – У сваком случају, радови на обнови комплекса Препарандије званично ће почети 22. марта и требало би да буду окончани до краја године, након чега ће на ред доћи уређење ентеријера, односно припремање унутрашњости објеката за пресељење сталне поставке, али и за упостављање нових музејских садржаја. Наша је тежња да крајњи резултат буде добро осмишљена концепција и стратегија презентације целокупног српског духовног наслеђа на овом простору.
Од преосталог износа државне помоћи највише, скоро 2,2 милиона евра, биће инвестирано у изградњу Музеја СПЦ на локацији старе црквене општине у порти Саборног храма Светог Великомученика Георгија, дакле у строгом центру мађарске престонице, надомак чувене Ваци улице. Пројектом је предвиђено да тај нови објекат има четири спрата и подземну гаражу, укупно око 1.000 квадрата, те да се под његовим кровом, осим музејско-изложбеног простора и депоа, нађу и радионице за рестаурацију икона и црквеног мобилијара.
Међу пројектима Епархије будимске, чију ће реализацију финансирати званична Будимпешта, налази се и реконструкција Јегарске цркве, храма на североистоку Мађарске познатом по импозантном иконостасу. Радови би овде требало да почну за неких месец дана, а у замашан посао који подразумева обнову крова, кровне конструкције и
фасаде, као и уређење својеврсног визиторског центра, укључио се и сам град Јегра, који је додатна потребна средства обезбедио из европских фондова.
Радиће се и у кругу манастира у Српском Ковину. Намера је, наиме, да се стари парохијски дом адаптира и прилагоди како би у њему био отворен депаданс Музеја Епархије будимске, у којем би онда били изложени неки веома вредни предмети из манастирске ризнице. Из мађарске државне помоћи одвојена су и средства за реконструкцију цркава у Бати, Мохачу, Дунасечују, као и храма у Шиклошу у Барањи, позатом по лепом, репрезентативном иконостасу.
– Настављају се и грађевински радови на две сентандрејске цркве. Преображенску и Благовештенску смо већ у потпуности споља обновили, дакле и кров и фасаду, а сада на ред долазе Преображенска и Саборна црква – наводи отац Војислав. – Истовремено, захваљујући стручњацима Покрајинског завода за заштиту споменика културе, као и Влади Војводине, која је све то финансирала, рестауриран је иконостас Пожаревачке цркве, а у току је велики посао на рестаурацији импозантног иконостаса из половине 18. века у Преображенској цркви... Тако да ће све четири преостале наше цркве у Сентандреји у релативно скорој будућности имати ново рухо које ће их штитити од пропадања.
М. Стајић
