Зоја Карановић прва добитница награде Тихомир Ђорђевић

НОВИ САД: Прва добитница новоустановљене награде “Тихомир Ђорђевић” Центра за културу и уметност у Алексинцу, у поводу 150. годишњице рођења једног од најзначајнијих српских етнолога, фолклориста и историчара културе, је др Зоја Карановић, редовна професорка у пензији Филозофског факултета у Новом Саду.
zoja karanovic
Фото: ufs.rs

Одлуку о награди која ће се додељивати за изузетан научни и истраживачки допринос у областима етнологије, фолклористике и филологије, којима се и Ђорђевић бавио, једногласно су донели професорка Данијела Поповић Николић, професор Горан Максимовић и доктор Драган Алексић.

Основна поља истраживања др Зоје Карановић су српска и југословенске књижевности, етнологија, фолклор – народна поезија, прича и приповедање, српска и словенске културе, мит и митологија, историја културе, антропологија. Зоја Карановић је четрдесет година била професор Филозофског факултета Универзтета у Новом Саду, а уз то и професор-предавач на Катедри Универзитета у Делхију (Индија), гостујући професор на светски признатој Катедри за естонски и упоредни фолклор Универитета у чувеном граду семиологије Тартуу (Естонија). Бројне стипендије којима су је даривале научне фондације, омогућиле су јој специјализације своје струке – српског и упоредног фолклора – у Индији (1979–1980; 2000), у САД-у на Универзитету Јел (198 –1981) и Универзитету Мичиген (1989–1990). Објавила је досад 22 књиге.

Од свог првог објављеног рада, 1976. са укупно 210 радова и студија, уз 6 публикованих радова-грађе с теренских истраживања терена Шајкашке, Тимока и Индије, с преведеним песмама тамилске класичне поезије Сри Ланке, заснованим на народној традицији, преводима релевантних студија из области фолклористике проф. Зоја Карановић је у многима од њих потпуно исправно нашла упоришни ослонац на радовима и ставовима Тихомира Ђорђевића, наведено је у образложењу награде.

Како се даље наводи, радовима и теренским истраживањима професорка Карановић, требало би рећи и научник светског реномеа, стамено је прокрчила пут кроз традициналну српску културу; чак на основи савремених теренских истраживања археолошки је налазила прадавне словенске и српске обрасце народног живота и симболе понашања. Такав научни допринос српској фолклористици, а увек у компаративном виђењу, запажен је у светској науци, која је увек позитивно реаговала на научне резултате наше научнице.

Примајући ову награду Зоја Карановић је указала да је прикупљајући грађу, теренску и архивску, проучавајући литературу Тихомир Ђорђевић читав свој живот утемељио у српску културу, а његова свестраност у приступу требало би да је за углед свима. Захваљујући се утемељивачима ове награде она је изразила наду да ће је у будућности добити и неки од њених ђака.

Н. Попов

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести