Рејмонд је, за „Кинг Фичерс“ створи „Флаша Гордона“ и „Yима из yунгле“ - оба стрипа имала су премијеру 7. јануара 1934. а две недеље касније, 22. јануара, започеле су авантуре „Тајног агента Икс - 9“ кога је Рејмонд цртао по сценарију прослављеног писца Дешијела Хемета. Због немогућности да испуни своје обавезе Рејмонд је 1935. напустио рад на „Тајном агенту Икс - 9“ али је, уз помоћ асистената, наставио рад на прва два серијала у стандардизованом систему новинских дневних каишева и недељних табли. Гордон је постао тако популаран да га је, у једном периоду, објављивало 150 новина.
Године 1944. Рејмонд се пријавио за службу у морнарици из које је изашао после непуне две године и суочио се са ситуацијом да нема посла јер је издавач за његове серијале ангажовао друге цртаче. Рејмонд је морао да смисли новог јунака а како је рат од њега створио реалисту (уместо ранијег фантасте) његов избор је био криминалистички стрип у коме је главна личност приватни детектив посебног кова. У том су периоду кримићима владали „тврдокувани“ детективи створени деценију раније у делима Хемета, Чендлера и бројних других писаца; они су наследили и потиснули префињене детективе ранијег периода. Рејмонд, међутим, није желео пуку дивљу авантуру и акцију, већ да се „спусти на земљу“. Отуда је читава поставка стрипа и његових актера, као и манир цртања морао бити другачији, нов а, опет, прихватљив широкој публици. „Рип Кирби“ је успео да се допадне читаоцима али и да постане стрип класик. Рејмонд га је, у сарадњу са сценаристом Вордом Грином, стварао од 1945. (прва епизода почела је да излази 4. марта 1946) до своје погибије у саобраћајној несрећи 1956. године.
Рип Кирби је ратни ветеран, атлета, научник, писац и детектив аматер, момак финих манира али и јаких песница, елегантно се облачи, пуши лулу и носи наочаре (на сломљеном носу). Живи сам мада има сталну девојку, манекенку Хани Доријан, плавушу која уме да буде опасно љубоморна јер лепотице непрестано салећу њеног драгог. Кирбијев батлер, Дезмонд, бивши обијач сефова, поуздана је помоћ у акцијама али не увек и као саветодавац. Време дешавања прича је садашње, место велики амерички град (највероватније Њујорк). Кирби углавном не тражи случајеве већ они њега - тако у првој авантури манекенка бива убијена пред вратима његовог стана - али их савесно и стрпљиво решава, користећи се како логичким закључивањем тако и брзим рефлексима и прецизним пуцњима. Злочини се дешавају у вишим слојевима друштва, на универзитету, у свету моде и филма што Рејмонду даје прилику да црта мноштво лепих жена и луксузних ентеријера. У првих седам епизода, које чине ову књигу („Рип Кирби - том први 1946 - 1948“ Алекс Рејмонд и Ворд Грин; издавач Чаробна књига, 2014) прича о Кирбију се развија и тече из једне у другу авантуру. Хани добија супарницу, црнокосу Паган Ли, којој Кирби помаже да се извуче из загрљаја криминала, изађе на прави пут и постане филмска звезда. Криминалац Менглер, бегунац из Алкатраза, иако је поражен, није рекао своју последњу реч. Кирби успева да спасе свет од фаталног биолошког оружја али и да открије, поред класичких криминалних радњи, мрачне работе трговине бебама. Он све време покушава да увери Хани у своју љубав али у томе има променљив успех.
Рејмонд инсистира на реалистичном, детаљном цртежу и промишљеном сенчењу које је прилагођено црно-белој новинској штампи (Рејмонд је одбио да ради недељне, колорисане табле). Монтажа и кадрирање су у функцији подизања тензије и дочаравања брзине акције. Филмски фото реализам промовисан у „Рипу Кирбију“ и промишљене, савремене приче врло брзо су прихватили многи аутори/цртачи па је овај успешни серијал поставио и нове стандарде у стрип уметности.
Илија Бакић
