Јездић је указао да је такво понашање непоштовање глумца, што је остала публика која је такође била ометена од дотичних људи, поздравила громогласним аплаузом.
Кад се трудиш да људи осете… кад се трудиш да игром демантујеш писца који је рекао „да је Господ хтео овакву судбину би доделио народу неком читљивијем, писменијем, народу неком мање заборавном него што смо то ми Срби…” Пазите сад, колики је наш заборав када ми дођемо у позориште и телефонирамо пола сата без престанка док слушамо о сопственом забораву. И ви ми, госпођо, опростите што сам вас опоменуо али немам живце као коњ да могу то да издржим. Пола сата сте били на телефону и ја сам вас видео, и сада вас видим. Праштајте ми људи, молим вас опростите ми, поручио је Јездић испраћен овацијама.
Из Звездара театра су подсетили на позоришни бонтон: “Искључите телефоне док сте у позоришту! Време које сте одвојили за представу, није време за телефонирање. Ометате глумце који играју представу, као и публику која поштује позоришни чин. У позоришту је дозвољено да будете “офлајн”, користите то право! И помислите – шта поручујете саговорнику којем сте се јавили на телефон током представе!“
Zvezdara teatar: “Sinoć je nekoliko ljudi u publici koristilo svoje mobilne telefone za fotografisanje, dopisivanje, pa čak i polusatni razgovor!
Na kraju predstave glumac Nenad Jezdić se obratio publici rečima:"Kad se trudiš da igrom demantuješ pisca koji je rekao 'da je… pic.twitter.com/1UgaGt4gRS
— Peđa Vučetić (@Pedjijatar) March 15, 2024
Представа је настала по истоименом делу Данка Поповића, које је најчитанија књига послератне срспке књижевности. Објављена је 1985. године, имала је тираж од чак 40 издања и продата је у више од 500.000 примерака.
Дневник/Нова
