НОВА ПРЕМИЈЕРА У УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ Брехтова „Мајка храброст и њена деца”
Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз најављује, као пету у овој сезони, премијеру представе “Мајка храброст и њена деца”, рађену по чувеном Брехтовом комаду, у режији Дејана Пројковског, за уторак 20. мај.
Ово је трећа режија Дејана Пројковског у овом позоришту, подсетио је јуче на конференцији за новинаре Роберт Ленард, драматург представе и уметнички руководилац овог театра. Представе “Ана Карењина” и “Ричард трећи” у режији Пројковског, још су на репертоару овог позоришта.
- Зашто “Мајка храброст” је можда најтачније питање, у смислу зашто након 80 година од Другог светског рата и од када је Брехт писао и играо? Зашто је, нажалост, она актуелна као када су је први пут играли у Немачкој? Заправо, зашто се 80 година након Другог светског рата ништа није променило у човечанству? И зашто је једна антиратна драма, која говори о бесмислу рата, актуелна исто као када је писао Брехт? Наша представа “Мајка храброст и њена деца” се управо том темом бави, зашто човечанство никако не проналази своју суштину постојања и зашто поново и поново стварамо ратове - објашњава редитељ Пројковски.
Човечаство кроз године и векове само мења своју амбалажу, напомиње Пројковски, никад не проналази своју суштину, и заправо као Сизиф увек нека Мајка храброст пролази са својом децом кроз рат, и када дође на врх планине, она поново и поново креће тај свој пут изпочетка.
- Некако се у представи питамо зашто човечанство константно производи нове и нове ратове. Зашто једино што најбоље радимо као цивилизација јесте константна производња дечјих суза, које производимо у литрима и тонама. И ко нама даје право за то - указује Пројковски.
Увек велики залогај за глумице, улога Мајке храбрости је и глумици Емини Елор, која је тумачи, била најтежа и како је рекла, једна од оних која ће дати печат њеној каријери.
- Волим ову улогу, иако је тешка, болна. Ноге су ми пуне рана од балетских ципела, али због оваквих улога вреди радити овај посао - рекла је Емина Елор, која Мајку храброст игра у шпиц патикама.
Њено троје деце играју Чаба Бенце Кемивеш, као и Даниел Тот, и Дина Дедовић Томић, који су истакли велико задовољство што су имали прилику да сарађују са Пројковским у овој представи. За свој лик је Даниел Тот навео да је желео да постане војник и да на неки начин ужива у рату, чини и ратне злочине ако треба, и тако се и понашао у време мира, те да је његова трагедија у томе што због исте ствари није исто прошао у рату и миру, и то јесте Брехтова критика рата. Дина Дедовић Томић је за своју улогу ћерке, која, иначе, не говори, рекла да није толико тешка, ако човек има имало емпатије, зато што се толико трагичних и тужних ствари дешава са њом, да није тешко бити уз њу.
Пуковски свештеник је Атила Немет, који је, говорећи о својој улози, подсетио да се овде ради о верском рату, између протестаната и католика, два супротстављена хришћанска народа, што је парадоксална ситуација и зато је јако тешко описати је у себи, као и то како један свештеник може да буде за убијање, за рат, и истребљење неког другог, неке друге вероисповести.
- У сваком рату постоје ратне хијене, и ја и мој колега Атила смо у представи од те врсте. То су стварно доста захвалне улоге, и ја сам само током рада постављао питања редитељу да ми каже ако је нечега превише, али те границе су сада доста померене, и нема шта не може да се уради - поменуо је Арпад Месарош, који игра Кувара, признајући да није велики фан Брехта, али да у овом комаду има реченица које су заиста антологијске, те да има и неког ироничног хумора у овој трагедији.
У осталим улогама су: Золтан Ширмер, Роберт Ожвар, Иштван Кереши, Даниел Хуста, Габриела Црнковић, Даниел Гомбош, Габор Понго, Бенце Салаи, и Ливиа Банка. Кореографкиња Олга Панго је поменула да јој је јако велики изазов било то што јој је редитељ Пројковски дао, као иницијалну капислу, то да главна глумица, односно Мајка храброст, треба да буде на шпиц патикама. То је изгледало немогуће, како је додала, али сарадња са Емином Елор је била веома успешна, и као да су се помакле неке границе у томе шта глумци могу да раде и докле могу да стигну, када је у питању покрет. Рад је био мукотрпан, али успело се, истакла је Олга Панго, оцењујући да је цео глумачки ансамбл овог позоришта, што се тиче кореографије, најбољи на Балкану.
Сценограф ове представе је Валентин Светозарев, костимографкиња је Ивана Ристић, а музику је компоновао Горан Трајкоски. Карте за премијеру су распродате, а у овој сезони ће бити играна само још 24. маја.