Представа је настала на основу протокола о дугорочној сарадњи између Народног позоришта у Београду и Националног театра Грчке из Атине, који су у октобру прошле године у српској престоници потписали директори националних театарских кућа Дејан Савић и Статис Лаватинос.
Аристофанова комедија „Плутон“ у режији Никите Миливојевића премијерно је изведена 13. јула у чувеном античком театру у Епидаурусу на Пелопонезу, у оквиру престижног „Атинског фестивала“.
Овај изузетан позоришни подухват, између осталог, остао је упамћен и по томе што се са те, за Грке свете сцене, старе 2.500 година, први пут зачуо и српски језик захваљујући глумцу Хаџи Ненаду Маричићу који тумачи улогу Хоровође.
Један од наших најзаначајнијих позоришних редитеља Никита Миливојевић изразио је велико задовољство што су медији у Србији, ипак пренели вест о премијери тако значајне представе.
Човек понекад помисли да је сам у туђини и да нико не види то што ради, али ето сад сам се преварио и драго ми је због тога. Још сам срећнији због чињенице да таква представа стиже у Београд. Ззивим између Атине и Београда и коначно ми је успело да два национална театра на неки начин повежем. Није то тако лако, али ево у овом случају смо стигли до краја, казао је Миливојевић.
Он је нагласио да је са великом радошћу изабрао Хаџи Ненада Маричића за улогу хоровође у представи.
Тражили смо неког ко зна да пева и игра и да одлуми понешто...Дуго сарађујемо нас двојица и нисам имао дилему код избора, казао је Миливојевић.
О костимима који су рађени за представу редитељ је говорио с великим задовољством.
Костими су направљени у радионици Народног позоришта у Београду. Када је Марина Меденица донела костиме у Атину, практично нам је донела велико олакшање. Нарочито мени. Сви који знају како настаје позоришна представа свесни су да је један од преломних момената у том процесу проба костима. Костими су били шармантни јер је у њима било модерног и антике, казао је Миливојевић.
За њега нема дилеме да је ансамбл представе који је углавном састављен од грчких глумаца репрезентативан.
Они су јако срећни што стижу у Београд. То су врло сналажљиви глумци... Нека глумица пева тако сигурно и заносно, да нисте сигурни да ли је певачица или глумица. Јако су сигурни у простору где их гледа 10 хиљада људи. Интересантно је како гласовно савладавају толики простор, казао је Миливојевић.
О простору којем је играна представа Миливојевић каже да је то изузетан оквир за врхунски театар.
Када уђете у Епидаурус, мало вам се одсеку ноге јер сте свесни да ће представу гледати 10 хиљада људи. С друге стране знате да је са позориштем све ту почело и постоји велика могућност да је тај исти текст изговаран у том простору пре две и по хиљаде година. То је један посебан доживљај јер позориште изгледа као један велики загрљај. Из 52. реда људи гледају представу , али када сам отишао у Сава центар и гледао како да поставимо неке сцене више сам се уплашио него од Епидауруса. Другачије се представа савладава у простору за 3 хиљаде људи, у односу на идеју да свих 10 хиљада треба да гледа представу, казао је Миливојевић.
Према његовим речима, представа је гостовала на неколико античких сцена после премијере у Епидаурусу.
Играли смо је на 7 или 8 сцена у Грчкој и сада ту специфичну турнеју завршавамо у Београду у Новом Саду, казао је Миливојевић.
