Део ове представе, настале по драми Небојше Брадића, а инспирисане романом „Тесла – портрет међу маскама“ Владимира Пиштала, изведен је у оквиру програма Дочека 31. децембра, код моста Дуга, а сада ће је публика први пут гледати интегрално на сцени СНП-а.
Како наводе у овом театру, драма „Тесла, изуметник”, као и поменути Пишталов роман којим је инспирисана, „није биографска реконструкција једног живота, већ прича која се успоставља као парадигма слике савременог света. У том свету се води вечита борба између оних који виде даље и дубље, који испод појавних облика наслућују моћне силе које желе да ослободе и оних других, чији се увид у снагу тих сила ограничава на потребу да их контролишу и надзиру“.
– Лаза Костић је Теслу назвао Изуметником. Врло интересантна и провокативна реч, и зато сам њом насловио комад. Истовремено, увео сам идеју Теслиног позоришта, а под овим појмом мислим на суштину и смисао позоришта – учинити невидљиво видљивим. Од својих идеја, нацрта и скица, Тесла је створио дело, и та његова креација се може поредити с уметничким стваралаштвом. Теслино позориште укључује свет који он доноси са собом као наслеђе из завичаја, али и свет који ствара у сусрету са другачијом културом каква је у била америчка. Теслина открића су могла бити могућа баш тамо где је стигао – у Њујорку „Позлаћене ере“, када су наде човечанства биле засноване на открићима – подсећа Небојша Брадић.
За аутора ове драме, и редитеља представе, биле су интересантне дилеме које стваралац, изумитељ, научник, има у односу на свој рад, а у Теслином случају, како Брадић наводи, оне су биле веома видљиве.
– Он се одлучио за живот усамљеника, тако је и старио, али је све време био посвећен свом делу. Свесно је жртвовао све оно што живот у својој пуноћи нуди: породицу, жену, децу, посед... Све то је жртвовао да би био посвећен својим изумима – објашњава Брадић. - Мислим да је, као и сваки човек, и он имао искушења. За нас је вечито питање односа Тесле и жена. Тај однос је врло специфичан и у том смислу је, у комаду и представи, отворена могућност избора између онога што подразумева веза са женом и нечега што је Теслина посвећеност делу. Посветио се откривању Велике тајне, а да би то могао, морао је, као човек који се приближава богу, нешто да жртвује. О томе говоримо у представи.
Како Брадић такође примећује, велике корпорације настоје да надзиру и контролишу све што се у свету дешава, и у Теслино доба је постојао такав надзор, али је постојала и спремност на ризик, док данас богати људи све мање ризикују када улазе у инвестиције које ће им донети још већа богатства. Данашњи свет, по речима Брадића, више нема идеју напретка о којој се некада маштало на великим светским изложбама, која је подстицана конкуренцијом.
– Велики наративи нудили су и велике могућности, али су подразумевали и велике препреке. А наратив о свету повезаном енергијом која је доступна свима је сан који и даље сањамо. У нашој представи се то показује у слици „Златни момци и девојке“, када се тајкуни питају: „А шта ћемо ми радити са нашим бројилима?“ На крај 19. и почетак 20. века данас гледамо као на време када је свет био у фантастичном узлету и успеху. Од тада до данас је прошло много ратова, овој нашој Земљи је почињено много ствари које нас онеспокојавају и стварају бригу за будућност генерација које долазе – указује Небојша Брадић. - Почињући овај комад реченицом „Свемир стоји“, хтео сам да кажем да управо у том тренутку, на прелазу једне у другу годину, свако од нас стоји пред звезданим небом и за тренутак се пита где је и какво је његово место у ономе што је било, што јесте и што ће бити. Тако почиње наша представа...
Лик Николе Тесле тумачи Марко Марковић, а уз њега играју Мирослав Фабри, Југослав Крајнов, Мина Павлица, Алиса Лацко, Вишња Обрадовић, Милан Ковачевић, Сања Ристић Крајнов, Александар Гајин, Пеђа Марјановић, Александра Плескоњић, Ивана Вукчевић, Тијана Милованов, Катарина Брадоњић, Миодраг Петровић, Драган Којић, Јован Живановић, Стефан Бероња, Невена Јанковић, и Максим Коронтовски.
– Тесла за себе каже да је увек био испред ђавола. Његова стварност доказана је његовим изумима, а снага убеђивања свих оних од којих је зависио, није већа од снаге електрицитета коју произведу крила лептира много јаче од уједа тигра. Узбудљиво и тешко, лепо и изазовно је било пробијати се са мојим колегама кроз текст, драматизацију Небојше Брадића, али смо заједно изградили нашу причу - наводи глумац Марко Марковић.
Сценограф је Миодраг Табачки, костимографкиња је Сташа Јамушаков, а музику је компоновала Александра Вребалов. Кореографија и сценски покрет поверени су Исти Степанов. Драматург је Александар Милосављевић. Представа је рађена у копродукцији Српског народног позоришта и Фондације „Нови Сад - Европска престоница културе“.
Н. Пејчић
