Онај ко ту једноставну чињеницу не разуме неће разумети ни природу српске историје, ни природу многих решења које се чисто рационалистичким умовима намећу као нешто можда ирационално, што се чистим рацијом не да објаснити, али та српска решења сведоче колико је дух Богочовека, хришћански дух присутан у српској култури и колико су оне одсутне историјске одлуке доношене на темељу таквог осећања света.
Светосавску беседу на тему “Свети Сава, светлост у тами сеоба” одржао је академик Светислав Божић.
– Српски народ је великом милошћу творца обасјан светлошћу Светог Саве чије је тело и дух био најплеменитији сасуд воље господње и стога је Савин ход по шару земаљском исписао на небесима нашу будућност и дао смисао нашим страдањима и нашим подвизима- рекао је Божић.- Савина младост и његово кретање по морима и земљама блиским, његово монашко подвизавање и загрљај са Светом гором атоском, његов подвиг у Жичи и Студеници, његова снага да се кроз браћу по крви не заволи земаљску власт и моћ, већ да се у молитвама измакне од смрти и спасе све што је мишљу своје несамериве љубави додирнуо, отворило је Србима путеве спасања.
Представљајући Светог Саву као великог путника, боготражитеља, државника, законодавца, писца Божић је нагласио да је он био неуморни сарадник господњи, одани и увек вољни искушеник на путевима врлине и правде. Не презајући од многих земаљских мера, вешт дипломата, много силнији него што се то неупућенима чини, користио је сва средства Богом помилована да води свој народ и ближње ка врлини и спасењу.
По Божићевим речима, мапа Србије коју је животом и подвигом исписао Свети Сава покривена је нашим црквама и манастирима, окружена метосима и водама, утврђена вером православљем и брањеним српским светитељима који су се угледали како на Саву тако и на све кападохијске, антиохијске светитеље и ранохришћанске подвижнике, великомученике, свете ратнике и победоносце који су учинили силном небеску војску победника. Нисмо сами, нити напуштени, а још мање заборављени, а дато нам је да се кроз наше велике школе, велико искуство и писменост до које смо дошли и које стално усавршавамо, уздижемо и крепимо духом будним и чувамо сваки трепет мисли Светог Саве. То је и наш завет, наше послање, наша основна земља са које не можемо, не смемо отићи, на том послушању има сеоба, смрти нема У музичком делу програма учествовао је хор Саборне цркве Свети Георгије под управом проф. др Богдана Ђаковића.
Пијанисткиња, проф. др Јелена Ђајић извела је композицију овогодишњег беседника Светислава Божића “Византијски моизаик” у девет слика за клавир. Свака музичка слика “Византијског мозаика” инспирисана је једним од девет православних манастира. Исидора Поповић је прочитала први кондак и први икос из акатиста Светом Сави.
Н. П.
