МЕДАЉЕ НА СТРУЊАЧИ, ТРОФЕЈИ У РИБОЛОВУ: Браћа Вања и Вук Суботички све више времена проводе на води

Управо су с њим и први пут забацили мамац, када су имали три-четири године. 

– Први пут смо пецали на Чику и уловили смо црвенперке – присећа се старији брат Вања, који сада има 10 година. 

И сада, у пролеће и на јесен браћа Суботички одлазе на Чик, мању равничарску реку. Када су порасли и стасали за веће изазове, уследио је и логичан корак – одлазак на Тису, у коју се Чик улива управо у Бачком Петровом Селу. Нису се, међутим, задовољили само риболовом у свом родном месту. 

– Пецали смо у Бечеју на Тиси, на каналу Дунав-Тиса-Дунав у Бачком Градишту, на Јегрички у Жабљу и у Бођанима током првомајских празника – навео је Вања. 

Поред тога што као чланови Рвачког клуба „Партизан“ из Мола освајају медаље на домаћим и иностраним такмичењима, а у дресу Фудбалског клуба „Јединство“ из Бачког Петровог Села подижу пехаре, Вања и Вук су и чланови Удружења спортских риболоваца „Кечига“ из њиховог места. 

– Волимо да идемо на такмичење са удружењем, јер је увек занимљиво пецати са нашим вршњацима – истакао је деветогодишњи Вук, који је „Кечиги“ донео две бронзе на писти у Велебиту. 

У чуварки су браћа имала разне врсте риба, а највећи улови су им, за сада, Вањи амур од 16 килограма, а Вуку шаран од 14,5 кг. Пецају углавном на дурбоке, зелене глисте, црве и шкољке које сакупљају у Тиси. На воду иду често и са дедом Иваном, а придружи им се и мајка Александра, поготово на вишедневним акцијама. Не пада им тешко устајање рано ујутру како би се на време стигло да се забаци, а не смета им ни када се „заглави“ до мрака. 

На почетку су се учили на татиним штаповима, али су постепено почели да праве и своје колекције како пецаљки, тако и другог прибора. Њихове прве уштеђевине отишле су управо на опрему, сада већ и за рођендане добијају риболовачки прибор, док је недавно испланирана и следећа куповина – род под, а како кажу, то је тек почетак.