Снимао нову серију у дому за старе
ЈА СЕ ТРУДИМ ДА СЕ НЕ СМИРИМ! ГЛУМАЦ СВЕТОЗАР ЦВЕТКОВИЋ без длаке на језику о пензији: „Живот опстаје на седим главама”
У новој домаћој серији „Михољско лето” која ће се од 4. октобра викендом у 20 часова емитовати на првом програму Радио-телевизије Србије, једну од главних улога тумачи Светозар Цветковић.
Глумац ће кроз 12 епизода гледаоцима дочарати лик Генерала - власника дома за старије „Феникс”, у којем се смењују неодољиви ликови који, упркос годинама и те како знају шта значи живети пуним плућима. Цветковић у интервјуу за „Дневников” ТВ магазин говори о томе како је градио ову улогу, о односу према старењу и животној енергији, о глумачком позиву који не познаје пензију, предрасудама о трећем добу, али и о снази телевизијских серија које постају огледало нашег друштва.
– Када су ме звали продуценти и редитељи серије да радим ову улогу и да учествујем у снимању серије „Михољско лето” и кад сам прочитао сценарио ја сам помислио: „Добро, у реду, то је улога и сад треба у то некако ући и играти”, а помислио сам да то ипак не припада мени. А када сам одгледао прву епизоду схватио сам да је то реално. И да то реално припада и мени и људима мојих година и онима који не виде више могућност да нешто привређују у животу и да на неки начин треба да се смире, а ја се трудим да се не смирим. Ова улога то вероватно и доказује, без обзира што је она прилично имагинарна и што се бави стварањем једне бајке, која је у нашим реалним животима немогућа – прича на почетку интервјуа за наш лист глумац Светозар Цветковић.
Колико је кроз ову серију било тешко направити баланс између реалности старења с једне стране, а са друге стране аутентичности живота?
– Знате шта, ништа мени није било тешко, јер ја то доживљам и као лепоту свог посла и као могућност да нешто урадим у животу што до сада нисам урадио. И онда, кад вам се пружи таква могућност и кад видите да то може да функционише, осетите неко задовољство у томе што сте то и пробали. Тако да, иако је нешто физички тешко, то није и духовно напорно, али се човек са тим некако саживи и има жељу да направи нешто што ће ипак остати иза нас.
Каже ваш колега Славко Штимац да глумац никада не одлази у пензију. Да ли је привилегија за једног човека да стално ради на себи, да не допусти себи да се опушта и препушта баналности живљења?
– Па, ко зна?! Није то само Славко рекао. Било је и других који су отишли из овог живота, а пре тога званично били у пензији али су играли по 10-15 година након пензије. Можда дође један тренутак промене, али оно што је најбитније у овом послу јесте да сте здрави, да можете да издржите то све што он од вас захтева. Оно што је у једнакој мери битно је ко су људи око вас, ко су ти који вас подржавају, критикују, ко су они са којима радите тај посао, ко су они са којима можете да комуницирате, ко су они који су ваши и пријатељи, али и непријатељи.
Колико ће серија „Михољско лето” дати прилику да гледаоци разбију предрасуде о начину на који старе особе живе?
– Немам појма како људи могу да реагују на то. Када сам прочитао сценарио сетио сам се једног дивног филма, за који сам се везао, а који је говорио управо о људима који живе у једном дому пензионера. То је филм Горана Паскаљевића „Земаљски дани теку”, један од његових најбољих. Он је у том филму користио глумце натуршчике, а не оне који су завршили школе да би то играли. И тај филм је изванредан. Ја сам некако ушао у ово са тим осећањем да на неки начин правимо омаж самом Горану Паскаљевићу и његовим ликовима које је он пре више од 40 година направио у том филму.
А да ли ова серија можда одговара на питање да ли на младима свет остаје, на старима опстаје?
– Па то је нешто што ми је пало на памет у једном тренутку да то може да буде и да јесте тако и да младост у сваком случају сама са собом носи нешто што јесте перспектива и носи нешто што је неискуство и што је нека лепота првог сазнања да си нешто ти први у животу направио, али те заблуде обично они стари решавају управо са том флоскулом да живот опстаје управо на тим седим главама.
Публика већ шест сезона сјајно реагује на „Радио Милеву”. Да ли то значи да такве серије, које говоре о нама и у којима из свакодневног живота препознајемо све те ликове, имају моћ попут „Бољег живота“?
– То су фасцинантне ствари. Ето, ја нисам учествовао у „Бољем животу”, али је фасцинантно колико је та серија била гледана, а колико је и данас гледана. Кад смо почели да радимо „Радио Милеву” нико од нас није могао да претпостави да ћемо ми пет година то радити и да ће наши животи, збиља, на неки начин, у свакодневном животу бити одређени тиме. Рецимо, мој данашњи радни дан је почео у седам ујутру у студију у Врчину где сам са Даром Ђокић и Олгом Одановић снимао неке сцене које ће се појавити можда тек за годину дана, али то је нешто што гледају жива бића од седам до 97 година. То нисмо могли да претпоставимо. Исто тако, за серију „Михољско лето” је тешко претпоставити ко су људи који ће желети да је гледају. Шкакљива је тема, људи не пристају често на своје године, али, истовремено, желе да се осећају живим, конструктивним, желе да се осећа њихова будућност. Мислим да људи могу то да нађу у овој серији, бар по ономе што сам читао и што сам играо.
Због „Радио Милеве” ми дају лекове у апотеци
Светозар Цветковић је кроз своју богату каријеру често учествовао у телевизијским пројектима који су доносили велику гледаност. Како глумац каже, данас се неретко, многи хватају за телефоне да покажу рејтинг неке епизоде или целе серије.
– Ако је серија о којој смо причали - „Радио Милева“ имала неки високи рејтинг, он иде изнад „Слагалице“, што је највећи могући рејтинг који може да се постигне на телевизији. И не треба да нас буде срамота што то људи гледају, напротив. И то што нас клинци зову по имену или тога што ме у апотеци опслужују лековима као да сам у приватном животу заиста доктор Сава Марић (смех). То је нека невероватна ствар која се може подвести под нешто што зовемо генерална популарност, али, ипак, када телевизија нешто емитује, то ипак мора да поседује неки квалитет који је сигурно довео до тога – објашњава Цветковић за „Дневников” ТВ магазин.
Да ли сте погледали серију „Крунска 11”, за који многи тврде да је инспирисана „Радио Милевом”?
– Не, нисам гледао. Ми смо толико тога снимали последњих година. Али, не живим ја као у детињству кад сам гледао „Црни снег” или оне старе „Камионџије”, „Грлом у јагоде”. Знате, ми смо бежали из школе да бисмо гледали те серије. Данас је технологија другачија и светске серије су нам доступне одмах, као и наше. Човек, изузев ако баш није технолошки основно образован, јури да би гледао нешто у одређено време. Све можете да гледате у било које време. Тако да, не знам како људи перципирају масу других серија, па чак ни неке у којима сам играо, ако изузмемо „Радио Милеву”, која јесте доживела свеопшти успех захваљујући, пре свега, њуху самог продуцента. Верујем да су и у серији „Михољско лето” извршни продуцент Дејан Караклајић, као и РТС као главни продуцент, имали њух да се ово прави за једну циљну групу и да ће се та циљна група пронаћи.
Владимир Бијелић
