ЦРКВА ЈЕ НЕПОКОЛЕБЉИВА ПО ОВОМ ПИТАЊУ
КОЛИКО ПУТА СТЕ ЧУЛИ: "СУДБИНА ЈЕ ТАКО ХТЕЛА" Може ли покајање да промени будућност?
Питање да ли је живот човека унапред одређен опседало је људе од памтивека.
Стари Грци су веровали да је судбина човека у рукама богова, астролози да је записана у звездама, а неки чак могу и да је “прочитају”.
Ово питање мучило је и филозофе, историчаре, али и обичне људе. Реке мастила су проливене да би се овај појам објаснио, али никако није долажено до решења. Ипак, православна Црква је непоколебљива по питању судбине.
Свештеник је на питање једне вернице заокупљене мислима о томе да ли је човеков живот унапред предодређен овако одговорио.
– Веома сте добро, иако преопширно, формулисали питање о судбини с којом хришћански поглед на свет нема ништа заједничко. Црква не признаје учење о судбини, већ искључиво признаје слободни избор воље човекове. Ако би, пак, нешто било предодређено унапред, онда не може бити речи ни о Божијој љубави према човеку, ни о човековој слободи да воли Бога, нити о Божијем суду над човеком.
– Људи понекад мешају хришћанско учење о познању будућности и паганско учење о судбини. Постоје физички закони – закони материје, а кад се они прекрше, то човека може довести, чак, и до погибије. А постоје и закони духа – Божански закони, чије кршење може довести до пропасти, и то не само тела, него, што је најважније, до пропасти душе. Ако располаже одређеним информацијама, сваки човек може, са мањом или већом тачношћу да предвиди шта се може десити у будућности, а камоли Господ, Који – будући да је Свезнајући – располаже потпуним информацијама. Он зна будућност свих нас.
– Ово је, пак, важно знати: истинско покајање може суштински да промени будућност сваког човека, јер може да од највећег грешника направи праведника. Ето, најубедљивијег доказа надмоћи човекове слободне воље над “судбином”. О томе читамо у Библији: цар Јосија се ужаснуо кад је чуо каквим страшним казнама Господ прети преступницима који крше Његове законе. Поцепавши одећу на себи, смирио се пред Господом и молио Му се са сузама и зато је од Њега добио радосно обећање Божије о благости и милости (2. Цар. 34, 26, 28). Другом Јеврејском цару је дошао пророк и саопштио му вољу Божију да ће због безакоња свога морати у најскорије време да умре. Цар се покаја и замоли Бога да му продужи дане живота. Господ је услишио покајање тог цара и опет му послао Пророка који је том цару саопштио да му је даровано још петнаест година живота.
