КУВАМ ОНИМА КОЈИ БРОЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Најчешће траже једно јело, које им измами сузе и осмех у исто време
Исповест кувара који спрема јела људима на самрти...
Људи који су на самом крају живота обично желе да поједу нешто што их подсећа на детињство или лепе успомене.
То каже Спенсер, главни кувар у Хоспису Собел Хаус у Оксфордширу, у установи која обезбеђује смештај за терминално болесне пацијенте. Испричао је шта припрема људима који већ гледају смрти у очи.
Његова искуства су дирљива, а он каже да посао не доживљава као пуку припрему хране, већ и као чин дубоке емпатије.
"Припрема последњег оброка је права част", каже Спенсер. "Недавно сам кувао за пацијента који је имао само 21 годину и није му одговарао наш стандардни мени. Млад момак, није волео класичне опције, али је волео уличну храну, па сам му то и припремио."
Дирљиво је било и са дамом која је у хоспису напунила 93 године. Никада није имала традицију да слави рођендане, па јој је Спенсер направио торту изненађења. Кад је видела торту, расплакала се, била је одушевљена и каже да никад раније није доживела тако искрен тренутак среће.
"Слаткиши и торте нису реткост", прича Спенсер. "Наши пацијенти у осамдесетим и деведесетим годинама често наручују рођенданске торте јер им то буди прелепе успомене на детињство.
Осим тога, третмани попут хемотерапије утичу на чуло укуса, па масни и слани укуси постају непријатни. Али мекани десерти попут колача, панакоте, крем бриле и крем карамел им пријају – најчешће су пријатни и лако гутају."
Према Спенсеровим речима, најмлађи воле кремове, пенасте сладоледе, воћне желее – све што је нежно, па прија и желуцу и души. Спенсер истиче да и детаљи, попут пажљиво изабраног десерта, могу да донесу утеху онима који се осећају тужно и усамљено. Слатки укус и познати облик десерта помажу пацијентима да се сете лепих успомена. Прочитајте и за чим највише жале људи пред смрт.