Интервју
МЕДИЈИ СУ ИЛУЗИЈА - ГЛАМУР КОЈИ НЕ ПОСТОЈИ У СТВАРНОСТИ Водитељ Ненад Шкундрић о свом јавном и приватном животу
Мултимедијална личност Ненад Шкундрић човек је многих талената - водитељ, писац и глумац, а оно што је сигурно, од њега можемо још пуно да очекујемо.
Већ се говори о новој емисији, песме на којима ради ускоро ће угледати светлост дана, а неке планове и пројекте за сада успешно скрива од јавности. У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин, Шкундрић открива како изгледа живот „продаваца магле” у медијима, као и како балансира између провокативног јавног имиџа и емотивне, приватне стране личности. Осим тога, говори и о прекиду емисије „Ко вам даде термин” и успеху свог пројекта „Све по списку са Шкундрићем”, али и изазовима самосталног рада без компромиса,
- Како године пролазе, јавни посао ми све више црпи енергију. Ја свој водитељски посао волим, живим за исти, али ми је жао што нема озбиљних продуцената који ће се позабавити мојом каријером. Већ дванаест година све завршавам сам. Не само када је водитељство у питању, већ мислим на све послове који су део мог професионалног живота. То је један озбиљан стаж, ако узмете у обзир да сте сами у целој причи. Било је ту људи који су желели да воде моју каријеру, али је било потребно направити одређене компромисе. Мени се то није допало, сматрао сам да ће ми такав приступ разорити креативност и настављао сам даље по своме. Не желим да испадне као да се жалим, никада од себе нисам правио жртву, већ једноставно не желим да свој таленат пружим на изволте некаквим чудним људима са којима нисам успео да пронађем заједнички интерес. Они су гледали искључиво свој, а мене ако нешто мало „закачи”. Зато сада не морам ништа. Не припадам никоме, нико не може да ме својата, јер све што сам постигао, постигао сам сам, без било чије помоћи. Створио сам бренд од свог имена и презимена. Увек сам ја био у првом плану, па тек онда иду пројекти које сам представио људима - говори Шкундрић на почетку нашег разговора.
Емисија „Ко вам даде термин?” оставила је упечатљив траг у домаћем медијском простору. По чему данас памтите рад на тој емисији и који вам се гост или тренутак посебно урезао у сећање и зашто?
- Не бих се у потпуности сложио са вама. Емисија „Ко вам даде термин” била је вољена од стране гледалаца, али није имала довољну медијску подршку. Емисија је за то време, па чак и сада, била испред свог времена. Такав шоу није никада постојао на нашим просторима. Без обзира на велику гледаност, уредницима телевизија где се емитовала емисија ништа није било јасно. И данас ми је жао што емисија није била емитована на некој националној фреквенцији. Потписујем да би у том случају дошло до телевизијске револуције. Овако смо Зорана и ја носили све на својим леђима. Људима је изгледало као да се и ми супер забављамо снимајући емисије, а нико не зна шта се све издешавало пре снимања. Зато смо ставили катанац на ту емисију после пет година емитовања. Зорана и ја смо пословно одлично сарађивали, али приватно се нисмо најбоље разумели. Зорана је лажни оптимиста, а ја реални песимиста и то је морало да „пукне”. Нисам могао да глумим да је нешто добро и шарено, а заправо се све руши. Када су гости у питању, не постоји јавна личност која ме је посебно задивила. Гледали смо да урадимо добру емисију и то је све. Нисам ја клинац да би се одушевљавао певачима, глумцима, спортистима... Сваки гост је пружио свој максимум и у складу са тим, емисија је некад била мање добра, а некад више. Међутим, када смо видели да Зоранин и мој брод забаве и хумора лагано тоне, одлучили смо да прекинемо. Нисмо желели да емисији дајемо вештачко дисање, већ смо ставили тачку и свако је кренуо својим путем.
Колико вам је тешко да балансирате између тога да будете „провокација” и да останете човек који, како сте и сами изјављивали, може да се расплаче више пута у једном дану?
- Није ми тешко уопште. Ја сам за медије ходајућа провокација, како сте ме и сами прозвали. Приватност нема везе са тим. Морате успоставити једну равнотежу, баланс, назовите то како желите. Али ја када бих приватно био онај Ненад који је присутан у медијима, то не би уопште било добро. Медији су нешто имагинарно, сви ми правимо илузију од својих каријера не би ли људима били интересантни. Тај неки гламур или сјај, смешно је уопште и коментарисати у овој држави. У најбољем смислу, ми смо продавци магле. Приватно сам опуштенији и емотивнији, то знају сви моји пријатељи.
Ако бисте сутра морали да бирате само једну улогу - писац, водитељ, глумац, певач - и да се бавите само тиме до краја живота, шта бисте изабрали и зашто?
- Али ако бих морао да се ипак определим за један посао, то би било водитељство. То је територија где доминирам. Након сарадње са Зораном, многи су мислили да ћу завршити са каријером, али ја, заједно са тимом мојих сарадника, осмислили смо радио и телевизијску емисију „Све по списку са Шкундрићем” у којој сам угостио Драгану Мирковић, адвоката Тому Филу, Ханку Палдум, Бориса Новковића, Терезу Кесовију, Даду Топића, тадашњег градоначелника Бања Луке, Војина Ражнатовића, Бранислава Лечића и многе друге са којима нисам сарађивао радећи емисију са Зораном. Емисија коју сам самостално радио, била је три пута гледанија од емисије „Ко вам даде термин”, а за њу смо добили награду за најгледанију емисију гласовима публике и медија. Онда можете да замислите колико је била гледана моја самостална емисија. Слагао бих када бих рекао да ми није жао што се та емисија није емитовала на некој националној телевизији, али лепу сарадњу сам имао и са БН телевизијом. Ваљда је тако морало да буде.
Хуманитарни рад и музика као инспирација
Чиме се тренутно бавите и шта вас то заокупира како у приватном тако и у професионалном смислу?
- Бавим се хуманитарним радом, и то чиним од своје 15. године. У последње време сам то почео форсирати не би ли можда послужио као пример још некима. Највише ме нервирају они који кажу „Ја помажем, али не желим о томе да причам”. Одмах да вам кажем да они не помажу никоме јер јако лепо је причати о томе, баш из разлога који сам већ навео. То су лепе ствари и зашто не поделити са људима, и бити подстрек још некима да ураде исто. Пишем и песме за многе певаче, ускоро ће се појавити песма „А од мене ни слово” коју ће извести „Acapulco band”. Важно да се ради, мени је досадно кад одмарам. Тада сам прилично нервозан. Али свакако очекујте од мене доста лепих пројеката.
Како доживљавате реакције публике када се опробате у неком новом пољу, попут глуме? Да ли сте се икада сусрели са предрасудама или негативним коментарима због своје свестраности?
- Искрено, ја нисам никада имао искуства са таквим коментарима. Али најискреније. Знам колико могу и никада не идем преко својих могућности. Реалан сам, јер не бих волео себе да доведем у неке непријатне ситуације. Испричаћу вам једну анегдоту. Седео сам у неком ресторану са глумицом Евом Рас и питао сам је: „Како не постоји ниједан лош коментар када сам почео да се бавим глумом?” , а она је на то одговорила: „Зашто очекујеш лоше коментаре када си бољи од многих школованих глумаца, избламирали би се када би нешто лоше рекли”. Заиста ми је пријао тај коментар. Никада нећу заборавити ни наслов који је изашао у једним еминентним новинама „Где се овај момак крио све ове године”, мислећи на глуму. Добио сам две стране „критике” на рачун моје глуме и то је био моменат када сам се најежио и пустио сузу од радости и поноса.
Рекли сте да не волите ауторитете, а ко су, упркос томе, људи чије мишљење ипак слушате - макар понекад?
- Сада ће многи рећи да сам умишљен и препотентан. Није да не волим да чујем туђе мишљење, али ипак на крају урадим по своме. Деси се да и послушам нечији савет, али то је реткост. Можда да сам више слушао друге, а мање себе, не би био у одређеним проблемима који су се могли избећи. Али ја сам задрта Водолија.
Ваш стил изражавања је директан и препознатљив, а неки би рекли и да сте „оштри на језику”. Да ли сте некада пожелели да тај стил промените због публике или сматрате да бисте тиме изгубили себе?
- То је више мој карактер. Импулсивност. Брзо планем, али се још брже одљутим. Међутим, тада је већ касно. Признајем да сам таквим понашањем многе људе повредио. Али умем да се извиним. Тешко да ћу сад то променити. За неке ствари је касно. Све је то део моје личности. Изгубио бих себе када би било шта променио. Публика ме је баш таквог прихватила и заволела. Стекао сам њихово поштовање. Увек ћу говорити истину иако знам да је то често на моју штету. Волео бих да се мало примирим, и да знам када је потребно нешто и прећутати, али ми тешко иде.
Ивана Јапунџа
