Један од тих објеката је прави колос - рупа која има 18 милијарди пута већу масу од нашег Сунца, други није баш тако велик - има "само" 150 милиона Сунчевих маса, а научници су успели да прецизно предвиде њихове интеракције тако што су урачунали ефекат закривљености на простор-време и претпоставили да већа рупа има глатку "површину", преноси ББЦ.
Упаривање црне рупе, познато под називом ОЈ 287, дешава се око 3,5 милијарде светлосних година даалеко од Земље, а догађај је снимила Наса Спицеровим инфрацрвеним телескопом.
Научници, укључујући покојног Стивена Хокинга, развили су оно што је постало познато као теорија о црним рупама "без длака". Теорија је добила име по изјави познатог физичара Џона Вилера да црне рупе немају длаку, одосно да су карактеристике црне рупе експериментално лако уочљиве. То у суштини говори о томе да је површина или "хоризонт догађаја" црне рупе дуж њене осе ротације симетрична - глатка и без избочина.
ББЦ преноси да се сматра да је посматрање ОЈ 287 најбољи тест ове теорије до сада, те констатује да се предвиђени временски оквир не би се одиграо тако добро да је било озбиљних неправилности.
